Просветни гласник

прикази и оценв

1043

Друти чланак од ироФесора Рихарда Хенеотала пз Карлсруа има натпис: „Гезипа 1еп1е! ^еИ^етаззе Ве1гасћ1ип§ен иђег с1еп 1а1е1пјбсћеп АпГапдбип(;егпсМ 1п ММсћепМаззеп". Писац пајпре наводи одредбе пруског и саксонског закона о наставној сврси латинског језика и број недељних часова његових. па онда упоређује програме латинског језика у почетним разредима (нижој и вишој терцији). При расправљању ослања се на своје искуство, јер иосле випге од десет година рада у мушкој гимназији већ годинама иредаје иоред грчког и немачког и старе историје још и латински у женској гимназији. Као што показује и сам натпис чланку, писац, противно некнм раније изнесеним захтевима, тражи, да се у почетку ради лакше и основанпје, као што се прп грађењу највећа пажња мора обратити на постављање основа зградп, те вели: „С овога гледишта ја држим за педагошки сумњиве п практички неизвршљиве све тежње. које иду на то, да се за неколико месеца дође до лектире латинских оригиналних дела <( . И даље: „Прекомерно убрзани темпо мора дакле довести до преоптерећености или површности". Разуме се да се почетна настава из латинског језика код девојчица од 13—15 година мора друкчије удесити но код мушкараца од девет илп десет година, и да се с погледом на знање из туђих језика, које су оне већ стекле, сме ићи брже напред; али ни под најстручнијпм наставницима оне не могу за две до три недеље постићи оно, што треба урадитн за три до четири године, те да могу успешно даље напредовати. То бп ншло на штету здравља, а наставницп, уколико то стоји до њихове моћи, дужни су одржавати телесну и умну свежнну код својих ученика. Чланчић заелужује нажњу оних. којн се интересују за, постављено питање. То се може рећи и за даљи чланчић: „Т^езећисћ ипс1 'УУегкии^егпсћ!" од Елеоноре Лемнове. Мањег интереса за нас може иматн : „Јаћгћисћ &1г (1аа ћоћеге Мас1сће11зсћи1\уебен ш Кошдгекћ Ргеиззеп" од директора Д-р Естена (Оез1еп) из Дуисбурга. „Књижевни Преглед" обухвата повише дела из немачког језика: физике и хемије, ломоћних књига за религијску наставу из библијске и црквене историје; даље из историје и из разних дела. „Саошптења" ео тичу рада на женском образовању и школовању у Немачкој. Садржај четврте свеске обилан је и занимљив. Први је чланак посвећен једном ученичком излету: „Уоп Шћеск пасћ КоШепћиг^,-Ете 8(ћи1Гаћг(;" од Д-р Карла Штајера, вшпег учитеља из Либека. На првом се месту истиче, како у Немачкој мушкарци много внше путују и праве излете но девојчице, код којнх се због тога често сгвара пезадовљство. Школа треба у том да нм помогне, а помоћ њеиа донста није тешка. Што се тиче трошка, лако је за мање, једнодпевне излете, а прилично теже за већа путовања. Тада није могућно да све ученице узму учешћа, алп ппак није тако велнки број оннх, које из Фипансијских разлога морају изостати. Писац о том има искуства из своје учитељске школе. Главно је, да наставник или наставпица учинн „жртву" и нође са ученнцама у излет. „Са својим ученицима изаћи, путовати, младим, захвалним људима показати лепоте њнхове отаџбине, то је крунисање свега наставнпчког рада. Али је доиста ра.д", — умесно вели писац. И он на основн свога прошлогодишњега излета хоће да покаже путеве, којима он удара у таквом случају, не бп ли и друге приволео, да својнм ученицама створе сличну радост. А да ће од тога и сами имати радости, писац је у то уверен. Најпре треба изабрати такав пут, ко.ји ће ученицима донети користп а не само ужнвања. Даље, на оваквим путовањима