Просветни гласник

938

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

садржи у клици у мишићном осећају и које бих ја радо иазвао ментадном визијом точкова и опруга наше машине. Да би се детету усадило ово сазнаље и да би се оно научило да јасно види унутрашњост свога тела, практична објашљења којима ће наставник илустровати анализу својих локрета, вишеће увеквредетино најученије теоријске демонстрације. Шеме, механичке Формуле, анатомске Фигуре могу учинити да наставник гимнастике разуме сиољашњост и спољагаље лице вежбааа којимаучи. Али је све то неиотребно ученику, који треба што пре да се свикне да посматра у самом себи њихово унутраише лице. Пре свега научимо дете да осећа унутра у себи енагу евојих мишића и њихову привезаност уз иолуге тела; нека на тај начин продре у Физиологију евојих покрета, до самога извора њиховога механизма. Ништа га неће боље научити да прво имитује оне покрете које му показује његов наставник а доцније да ствара у уобразиљи оне за којима ће осећати потребу у свакодневном практичном животу. На тај начин предавана, гимнастика ће доиста бити за тело оно „што је учење за дух": развијајући код детета јасно сазнање о његовим мишићним изворима и чисто осећање о унутрашњим облицима свију њихових покрета, гимнастика ће га научити својим сопственим искуством како да се управо ослони на мишиће који се контрактујуи још како ће управљати овим контракцијама. Нека дете осети да живи и да ради за оно време које проводи на гимпастици: нека ту научи вештину да слуша у себи п да разуме многоструке оДјеке точкова који раде за време његових покрета; нека види, за време трајања ових иокрета, на поду или на справама како се у телу развија радљивост његове Физиолошке машине, пре, за време и после мишићног рада. На тај начин научиће оно, овим проучавањем самог себе, да избегне, ако је сувише мобилно, оно опасно иреоптерећивање, у којем извесни младићи компромитују, не размишљајући о томе, сву будућност свога здравља. Јесу ли напротив, у питању они који не знају хтети? дете ће ускоро осетити опасности ове инерције у којој се врло радо заборавља да треба извесна количина интелигентног напора па да се сипа на точкове наших органа зејтин зарад њиховог лакшег кретања. ' Ово осећајно и активно сазнање органа наших покрета бива у толико чистије у колико га наставник буде обрађивао серијом вежбања што умешније градуисаних од простих ка сложенима и што интелигентније објашњених. У овој тамној гомили органских осећајакоје првипокушаји, они рудимантарни, пробуђују код једног покрета, објашњења наставника који је достојан овога имена, треба да унесу светлости и да стварају мало ио мало све јаснијеи чистије осећаје у колико серије вежбања изазивају чистији мускуларни осећај. На тај иачин, постепено, игра мишића улази у светлоет нашег свесног сазнања, и сушта је истина