Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

939

да добро управљено физичко ваепитање тражи само да се примени на дресуру теда (каогод и на дресуру духа), стара аксиома Сократова. за кога је познавање самог себе потребни принцип сваке добре педагогије: „Познај самог себе" рекао је он. Тако управљене серије вежбааа унеће свуда, у тедо, светдост индукције Сократове: оне ће научити дете да унесе интелигенције у своје мишићне контпакције, дајући: ,савршен такт у вештини да израчуна и управља свим евојим покретима". То је ирви сгупањ физичког васпитања: сем тога ученик треба да научи да пређе од воље на дедо. Нека га други доцније уче теорији воље: улога, наставника физичког васпитања лежи у томе да га подстакне на употребу. 2) Посматрана споља гимнастичка се вежбања своде на проста померања телесних сегмената: кад би та вежбања била само то, њихова настава свела би се на чист аутоматизам; али метода о којој говоримо веома се чува да нх сведе на тај аутоматизам: она им напротив придаје сву њихову васпитну, игијеаску и морадну вредност, показујући детету колико их опо само може усавршити, што ће рећи боље их придагодити своме организму, онаквом како га буде научило да познаје. Ово осећајпо и ментадно усавршавање тражи прави умни рад који уноси интедигенције у наше мишићне радње; оно претпоставља, у исто доба као и савршене ментадне репрезентације покрета, психоФизиодошке операције у тодико узвишеније, у кодико је гимнастичко вежбање теже и његово придагођивање дедикатније. Дадеко од тога да се само ограничи на извођење покрета пред својим ученицима, наставник мора да се обрати у исто доба и њиховој уобразиљи, и њиховој меморији и њиховој пажњи, да би они створиди тачну, живу и изводљиву слику, уместо празне, Фрагментарне и апстрактне успомене. Ма какве биде њезине оддике сгварности, ова сдика остаће с прва утодико више удаљена да тачно реадизује вежбање у колико ученик буде био мање озарен, мање интелигентан и мање упућен; научимо га дакле у првом реду да је тачно прецизира део по део и да је тачно комплетује у свима њезиним детаљима: кад је једном тако комплетована поведимо дете да се спусти корак по корак, тачку по тачку, са својих висина мускуларне имагинације, до саме стварности мускуларне контракције која одговара представљеној радњи. Испуњавајући овако овај двогуби посао ментадног представљања и конкретне реадизације, дете природно учи да продре у хаос својих мишићних радња, и у исто доба да види јасно такве исте радње у менталним операцијама. Двострука је корист за њега, иошто се оне узајампо контролишу, тачно остварење покрета који доказују нри сиаком вежбању да су операције ментадне биле тачне. Шта је доиста боље од ове директне контроде серија