Просветни гласник

940

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

вежбања да се вериФикује да ли је ученик умео да разликује и да избере, између свију муекударних контракција, које издазе иреда њ, оне које су једине способне да остваре покрет о ком је он створио себи тачну слику? Физичка вежбања тако схваћена носе у самима себи сво.ју сонствену контролу, и тако рећи, своју непосредну санкцију. Јак у теми, ако је његов дух примио само теоријску кумтуру, може потпуно целога живота остати без практичног осећаја; али како да створимо' детету илузију о вредности вежбања које оно извршује на гимнастици? како да оно не зна да ли уме или не остварити рад који му се даје да га изведе ? оно је само присиљено да то зна и да се нрема томе прилагоди. „Какав јединствен реактив против стварности". „Његове навике контрактиране од детињства пренеће се на радове интелигенције... у живот; оне ће подићи човека да се сам ностави на своје место, да измери своју снагу и њезине границе". Такво васпитање приуготовљава, тб се да лако видети, васнитање интелигенције; оно је у томе предговор; оно у њем означава прве етапе своје научне и природне методе. Сасвим природно, овој гимнастици мишића, следоваће доцпије гимнастика интелигенције која треба дете да подигне на виши ступањ стварајући и дајући здраву душу његову добро развијену телу; гимнастика воље начиниће затим од њега човека који је достојан овога имена. Но пре но што се дотакнемо ових двеју тачака проговоримо јога коју о утицају који ће имати за целог његовог века на дете ове навике стечене на гимнастици да прилагођава своје радње средини у којој живи. Савремена друштва изгледа да су сасвим заборавила ову погодбу.среће; али Стари чији сви прописи васпитања циљаху једино срећном животу, увек се веома много обзираху на ову погодбу среће. Од савршеног дослуха између човека и његове средине Грци начинише прву етапу ка савршеној егзистенцији (халц хауа&гј). Њихови најобичнији покрети умели су хармонирати гест са линијама зграде у којој се кретаху, исто тако као што се и њихови споменици дивно стапаху с местом на коме беху нодигнути. По степенима Акропола, х4 .тињанин, лака хода, имао је онако исто држање и став као и на перону домаћем: и тако свуда. Ова хармонична складност с нриродом простирала се толико далеко, колико ју је могао извести овај народ пријатељ благостања, који знађаше колико тешко пада паметном животу бескорисна борба. Он је претпостављао да се нрилагоди силамау чијој се средини развијају наши нокрети, наше мисли, и наша воља. Двадесет векова после њих, обнављач природних наука подсећа да се не може управљати природом док .јој се не почнемо потчињавати 1 :

1 КаЉиае поп ппрега^иг шзј рагепЛо — Васоп.