Просветни гласник

прпкази и оцене

што је самосвесна, још и разумна, т. ј. има моћ за увиђање вечних истина, онда, дакле, наша душа јесте самосвесна монада као дух. 40 Аутор пише: ,Али не само да је став идентитета основни став сазнања логичког и математичког, него је он, у новој једно.ј Форми, и основни став свега априорног и метафизичког сазнања: из става А=А видеди смо како Лајбниц изводи неиосредно свој основни метаФизички став идентитета онога што није различно (рппмршт 1с1епШаУз 'пкЦзссгпПлПит) и видели смо, како је његова дела метафизика сазидана само на овоме ставу". 41 Није истина, да је Лајбницова цела метафизика сазидана само на ставу идентичности неразличнога, и довољно је цитирати ово место, где Лајбниц каже: „Силни аринциии довољнога разлога и идентичности неразличнога дају метаФнзици нов облик, јер она сиомоКу њих добија реални значај и доказну енагу, док је раније иостојала готово само из лразних речи."* 2 Јасно је, да аутор принциполне ствари није схватио, и црема силама, које му стоје на расположењу, није требало, да се подухвата посла, да излаже философски систем Ла.јбницов, за кога аутор иише: „Лајбниц је био... геније какав се није у свету родио после Аристотела... шта више могло би се тврдити да је то био највећи дух, који је игда постојао. Дидеро је рекао с правом за Л.ајбница, да је он донео више славе Немачкој него Платон, Аристотело и Архимед заједно Грчкој". 43 Аутор пише: „... као што егзистенција монаде следује из става идентитета". 44 Није истина, да егзистенција монаде следује из става идентнтета, већ њена реалност следу.је из тога, што сложено постоји. Лајбниц: ,Монада, о којој овде треба да буде реч. није ништа друго него проста супстанција... Просте супстанције морају постојати, јер сложене цосто^е..." 45 Појам монаде, индивидуалне супстанције следује из главног става: ргае(Иса!;пт тез! зи1зјес1о, тога основнога става, на коме свака истина 40 Уиор. Моаа(1о1о§1е, §§ 19, 26. 41 Пст. нов. фид ., р. '230. 42 БеЉшг' Т10г1 ;ез 8сћге1ђеп аи 01агке, Наир(;зсћг11 '1еп, Вс1. I, р. 146. ,1)1е ттаШ^еи Ргт21р1еп (1ез гигејсћел^еп бгишЈез ипЛ <1ег 1с1епМ1а(:. (1ег 1Јпип1;егзс11е1с1ћагеп ^ећеп (1ег МеЈарћузИг е1пе пеие Сгез^аИ, с1а 31е с1игсћ з1е геа1е Ве«1еи(;и11§ ип(1 Ве^ехвкга!'!; §елутп(,, лгаћгепс! з1е &ићег Газ1; пиг аиз 1еегеп ЛУогкеп ћез^апс!". 43 Пст. нов. фил ., р. 191. — У ХЈећеглте^-Нетге-овој историји ФидосоФије (Ш, р. 197) стоји: »БјДего!; за§1 топ Бе1ћп12: Кезег Мапп ћа(; аИегп Беи1зсћ1ап(1 зо г4е1 Еићт §ећгасћ(;, те Р1а(;оп, Аг1з(;о1;е1е8 ипЛ АгсМтеДез аизаттеп Опеећеп1ап(1«.. 44 Ист. нов. фил ., р. 230. 45 Мопас1о1о§;1е, §§ 1, 2.