Просветни гласник
98
11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК
внти аутор слабо увиђа, јер су то ствари, које спадају у буквар Дајбницове ФидосоФије. Ево доказа за друго. Индивидуалност супстанције почива на њеном појму, т. ј. на закону, који сва стања њена у себи садржи. Та се мисао заснива на логичном ставу: ргаесИеаћип тез1; зи1ојес1о. Посдедица овога става јесте, као што Л.ајбниц каже, став довољнога разлога. А носледица овога јесте, као што смо видели, принцип идентичности неразличнога. Дакле овај последњи принцип следује из индивидуалности супстанција а не обрнуто, као што је аутор ставио и написао. Аутор пише: „Монаде које имају самосвести зову се душе... Но јасности свога престављања, монаде се... могу поделити у главном у три класе: прва: обухвата монаде, које су апсолутно несвесне, без самосвести...; друга класа обухвата монаде, које имају самосвести, ну чија самосвест нити је у времену стална, нити обухвата цео комплекс престава...; трећа класа обухватала би монаде, чија је самосвест потпуна, које имају само свесних престава". 38 А Лајбниц каже: „Даље ви желите да знате моју дефиницију душе. На то одговарам, да се ова реч може употребити у ширем и ужем смислу. У ширем смислу узето, биће душа исто што и живот или принцип живота... Али у овом смислу неће се душа приписивати само животињама, већ свима бићима, која могу имати представа. У ужем смислу употребљава се душа за означење више врста живота или за осећајући живот, где има поред способности за представе и способност за опажање, јер су наиме пажња и памћење за. то везани. На овај начин јесте с друге^стране дух илеменитија врста душе, наиме разумна душа, код које опажању придолази још разум или закључивање истина из општости. Као што је дух разумна душа, тако је душа осећајући живот, а живот представљајући принцип". 39 У ширем смислу узев, јесу све монаде душе, дакле све три врсте монада, а у ужем само друга и трећа врста јесу душе, и уз то су монаде треће врсте разумне душе, јер су снособне да увиђају вечне истине. Дакле, прва врста: ентелехије, монаде, које имају способност простог престављања; друга врста: монаде са памћењем и иажњом (као код животиња); трећа врста, монаде као духови, разумне душе. Према томе, узме ли се душа у ширем смислу, онда су све монаде душе, а не (само) оне монаде, које имају самосвести, као што аутор вели. Узме ли се душа у ужем смислу, онда је наша душа, поред тога
38 Ист. нов. Фил., р. 209. 59 Аајбниц ^артег-у, Шетеге рШоаорМасће бсћгШеп (Кес1ат), ЛеиЂвсћ уоп Наћв, р. 210 зе1|и.