Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

тета и, друго, није истина, да индивидуалноет следује, да је продукт прииципа идентичности неразличнога. Ево доказа за прво. Принцип идентичности неразлитаога важи за егзиетенцију, реалне ствари, 32 или како још Лајбниц каже, за оно, што је случајно. За иојамна бића важи приицип идентитета а за реалпе ствари нринцип довољнога разлога. и принцип идентичности неразличнога (рппс1ршт ИепУШш тсИзсегпЉШит) јесте аоследица иринцииа довољнога разлога. Цитирам: ,У мојој Теоднцеји ноказао сам довољно у како срећној сагласности ова морална нужност стоји.... са силпим принципом егзистенција,, ставом довољнога разлога. А ансолутна и метаФизичка нужност зависи... од принципа идентитета..." 33 „При крају овога писма говорићу опширније о извесности и значају великога принципа довољнога ра^лога... Ја извлачим из њега између осталих и ту консеквенцију , да у природи не постоје два ств<рна, апоолутно неразлнчна бића". 34 „ Еад би две неразлитне ствари постојале. онда би биле доиста две, међутим је предпоставка погрешна и против великога принципа разлога". 35 Јаспо је, дакле, да Лајбниц не доказу.је принцип идентичности неразличнога на основу става идентитета, већ га сматра за консеквенцију иринцпна довољнога разлога. Негативно речено: О гкуда може Лајбниц доказивати принцип идентичпости неразличнога на основу става ндентигета, кад изречно каже, да тај принцип 36 важи за егзистенције, реалне ствари а да су апстракто могућне две потпуно једнаке стварп 3 ' и да јо иринции реалних ствари иринции довољнога разлога, а иринциа иојамних биЛа став идентитета? ЈКао што се види, даро-

32 ТЈеЊшг' ГипИез ВсћгеЉеп ап С1агке, Нр^зсћг., В(Ј. I, р. 174. »\Уепп 1сћ с1аз Уогћап(1еп8е1п г\ус1ег ^апг аћпПсћег \\ т аз8ег(;горГеп оЈег 2\те1ег апЈогег Ш1ип1егзсће1 (1ћагег Кбгрег 1еи»пе, зо ћећаир(е 1сћ ЈатИ пгсМ <Ме ђедгЈШЈсће ТЈдтО^НсћкеИ јћгег 8с12ипо -, зопс1егп ћез^геНе пиг јћге Ехгз1епг...«. 33 1 ј. с ., р. 168. Дп тетег ТћеосИсее ћаће 1сћ 2иг вепи^е §сге1^1;, јп лтекћ ^НккНсћег ХЈећегеЈпзМттипд сНезе тогаНзсћо Ко1\уешН§ке]1;... тН (1ет ачпуаШ^еп РгП121]) с1ег Ех181еп2еп, <1ет 8а(,г с1ез 2иге1сћепс1еп ОгипЛез, в^сћг. С1е аћао1и(е ипс1 те1арћу81зсће Ко(\уеп(Н§кеН; (1а^е§еп ћап§(; уоп с1ет апс1ег п 1 'ипс1ате!11а1еп УегпипЛрппгЈр, с1аз Шг сНе Еззепгеп, сНе ђедгјШјсћеп \\ Т езепћеН;еп, тот Рг1И21р с1ег Меп^Ца!; ос1сг с1ез ЛУЈсЈегзргисћз аћ«. 31 1,. с ., р. 171. »1сћ луегЈс пПсћ Нк1ез8 8 е К еп Епс1е сИезез бсћгеЊепа посћ аизГићгНсћег ићег сНе бе-тззћеН ип(1 Вес1еи (.1т§ Лез ^гоззеп Рпгшрз с1ез гиге1сћеш1еп бгипЛез... уегћге1(;е11... 1сћ г1еће аиз 1ћт ип(;ег аиДегеп (Не Го1^егип^, (1а88 ез 1п с1ег Ха(;иг П1сћ(; 2\т гее11е, аћ8о1и1 ипш1 (егзсће1с1ћаге ЛУезеп §П>(; <! . 35 \ј. с . р. 1 '(3. »ЖеЈнг 2 \\ т е1 шит(;егзсће1 (1ћаге Бт ^е ех18Нег(.ел, 80 л\ т агеп ез аНепНп^з 2-то-е1, т^еазеп 18(; сНе Уогаиззе (;2Ш1§ 1'а1зсћ иш1 (1ет ^гоззеп Ргт21р <1ез 6гипс1ез ги-дајЈег«. 36 Т, ј. идентичности неразличиога. 3 ' Упор. Наир(зсћгШеп, В(1. I, р. 174. просветнп гласние , I кн.., 1 св., 1912. 7