Просветни гласник

ЦРИКАЗИ Н ОЦЕНЕ

113

Трећа расправа: „Баз пасћк1а881зсће Бгаша 1т <1еи(;зсћеп 1Јп1;егг1сћ1 (1ег Бугеец ип(1 ЗкисИепапз^аИеп" од Бг. рћЛ. Ане Знмзонове (81етзеп) нма ннтереса снецнјално за немачке школске пржлике, шхо важи и за четврту расправу: ,,В1е 2икипЛ (1ег §ећоћепеп ММсћеп8сћи1еп" од днректора Шретера, која се завршује у десетој свесци. Због тога, и ако су обе расправе занимљпве, не мислимо да треба у њих ближе улазити. Нарочите важности и више занимљивостн и поучности за Немце и немачке ученице има опис једнога излета у Вајмар ученица више женске школе из Хале на 3. То најбоље показују завршне речи овога кратког путописа под натписом: „Еше ЧДГе1тагГаћг1: ги с1еп Ка(лопаНез1;зр1е1еп 1иг <Ие <1еи(;зсће Ји§епс1 1911" од више учитељице Лујзе Хенигове (Нетп§). Тусевели: „Вајмара нестаде испред наших погледа али не испред нашег погледа. Што смо наследиле из Вајмара, то хоћемо да наследимо, да бисмо га имале". Та треба се само сетити великога значаја, који је за књижевпи и културни живот у Немачкој имао Вајмар за време Гетеа и Шилера 1 , о чем има ту и сада усномена. Ова расправа заслужује пажњу и као лен прилог питању о школским излетима, који су ђацима уопште, па и ученицама тако милн, а и тако корисни за васпитање и образовање. У „Књпжевном Прегледу" под натписом „УегбсМес^епез" уредник Вихграм нриказује пеколика дела разног садржаја а која се сва тичу књижевности и школе; затим је под натписом „Беи(;зсћ" проФ. Залвирк изнео новија дела за наставу немачкога језика (наука о језику, списи за објашњења, школска издања, историја књижевпости). „Саопштења" се тичу школа за вшпе женско образовање п школовање. Од расправа у десетој свесци (од 2. новембра) на другом месту завршена јо расправа „Б1е 2икипЛ <1ег дећоћепеп МаЈсћепзсћиЈеп" од директора Шретера, као што је речено напред; а на трећем месту уредник саопштава у оригнналу нови наставниплан математике за Француске више женске школе од 18. јула (Агге^е то<Шап1 1ез ргодгаттез <1е таШета^иез <1ап8 1ез 1усеез е! со11е§ез <1е јеипез Ш1ез). На првој (новећој) раснравн „Ше Већап<11ип§ Дез Еећп- ип<1 Ггетс^ог^ез 111 <1ег ћоћегеп Ма<1сћензсћи1е" (Бг. рћИ. Ме(;а Нић1ег) и на четвртој: „Ше Рзусћо1о§1е <1ег ВаскИзсће" (Бг. А<1о1{ 8е11тапп) задржаћемо се мало. У ночетку своје расправе о иозајмљеним и туђим речима иоставља X. најпре методско питање, да ли се ове речи могу као једна група схватити или их ваља обрађивати засебно. Најпре утврђује појам „позајмљене" п „туђе" речи, узимајући ову Тоблерову одредбу: „Позајмљене речи су оне туђе речи, које су већ зарана продрле у неки језик, те с тога у њему прилично ухватиле корена, па и добиле право грађанства, дакле већином изгубиле печат своје првобитне туђине, те је дакле само историска наука о језику свесна њихове туђине а не и опште осећање за језик." За праве туђе речи наравно вреди сасвим противно. Према Дунгерову објашњењу под њима се разумеју оне творевине, „које ми по њиховом језичком облику осећамо као туђе". X. наводи помоћна средства, која наставник има прн спреми за обрађивање позајмљених речи у школи (списи од Хилдебранда, 0. Вајза, Ригела, Дунгера, Римелина, Гилдемајстера, Зајлера и др., рад „Оиштег Немачког Друштва за језик" — АПдетешег Беи(;8сћег

1 0 овом види књигуАдол#а Бартедеа: Шејтаг.Ше к1а8318сће 1л(ега1игреГ10 <1е 111 јћгег па(;10па1еп Ве<1еи(;ипд. Са7П слиЕа. Хамбург, 1910. [Чини 7. св. збирве: А1з Веи4асћ1атк1 ег^асМе. ЈЈвћепа- ипс! 2еШлМег аиз <1еп Ве&е1ип§8кпе§еп].

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ, I ЕЊ., 1 св., 1912.