Просветни гласник

43

Србин = Хрват = Србо-хрват у културно-политичком смислу спада у исту категорију као име Немаи (Беи^сће). Ми смо већ показади да и словеиачка надија није хомогена, већ је у етнолошком смислу састављена од норичких Словенаца или Карантанаца и пононскихСдовенаца, болокрањских Хрвата па можда и Срба 1 . Свн се ови осећају у националном погледу Сдовенцима и сматрају Љубљану за свој кудтурни центар. То најбоље доказује да би сви Југосдовени могли постати једна кудтурна заједница са једним књижевним .језиком. Како Жумберчани осећају у национадном погдеду о томе смо већ говориди једном приликом 2 ; у етнодошком пак погледу они по нама принадају српском пдемену, које у гдавном иденгиФикујемо са Штокавцима и одвајамо га од хрватсхог пдемена, које у гдавном образују они који говоре чакавски као и Кајкавцн са особинама чакавског дијалекта. Хрватско пдеме бидо је до турске инвазије веће но данас и простирадо се одКупе до сдива Сане, где је бидо и његово тежиште, ади у доба турске инвазије изгубидо је врдо много терена, који су заузеди Срби. Као што смо већ казали бедокрањски Сдовенци називају Жумберчане, Мариндодце, Бојанчане Староверцима кад хоће да кажу које су вере, а кад имаЈу на уму њихову народност особито њихов говор онда их зову Вдасима (У1аШ). Овако називање од стране Сдовенаца нак нема ничега уврдељивог, какав је сдучај где где по Хрватској, где подитички демагози своју браћу правосдавне вере називају Власима у нодругљивом смислу. И сами постарији Жумберчани и Мариндодци за раздику од својих суседа називају се тим именом. Бедокрањац који већ код куће долази у додир са свима југославенским ндеменима осим са Бугарима, имао је придике да уочи оне ндеменске раздике. Тако он коме је непознато име Србин, раздикује Вдахе (тј. Србе) од Хрвата и назива вдашким говором све што говори штокавски. Чак суседи Бедокрањаца са десне стране Куне, наиме хрватски Брајци кажу своме свештенику да говори вдашки, кад проповеда у цркви књижевним језиком, и то особито ако је свештеник катодик Граничар и није научио књижевни језик из граматике и књига већ од мајке. Наравно има већ у Бедој Крајини и суседној Хрватској и просвећенијих сељака који су сазнади у шкоди и иначе за изразе Србин и Хрват у данашњем кудтурно подитичком смисду, али за етнодошко испигавање има вредност само традиција која је без сваке спекула-

1 Званична аустријска статистива од 31. XII. 1900. године има језик Бојанчана као и Унијата у метдиком судском срезу забележен као словеначки. (бетет(1е1сх1коп <1ег јт Кбш^геЈсће тег^гепеп КбшЈгтсће ипс! БашЈег, VI, Беч, 1905, стр. 166, 168, 170).

2 Извештај о антронодошком и археодошком проучавања Срба у Крањској, схр. 9. (Годишњак Српске Краљевске Академије XXII) Београд 1909,