Просветни гласник

44

тивне подлоге. Тако изгледа да су Крањске Србе љихови суседи од вајкада називали Власииа. 0 томе има спомена у историским изворима. Или су били по своме социјалном положају и занимаљу још пре Турака „Власи" или су их после пада српских и хрватских земаља под Турке, Турци потели називати Власима као хришћанску рају па им је то име остало и у новој домовини. Јован Вајхарт Валвазор описујући у 17. веку у своме чувеном делу „Фте ђејз §ег|од{ђиш§ ©гат" 1 земљу и народ у Белој Крајини тачно разликује Србе од Хрвата у погледу на језик, карактер и ношњу тамошњих Срба и одваја нх од Словенаца. Њему су ове разлике толико падалеу очи да је у VI. књизи (сар. 4, стр. 292—299) „Влахе" или „Ускоке" третирао посебно у засебној глави: „23оп 5еп @Шеп |@е* Бгсшфсп, ЗВођтшдеп ипђ ©ргафе ђег 1Шо!еп (ођег 2Ва1асђеп) т 9КШе1=@гат [ а!е гт ђгШеп 5Гђег1 ђејз бапће^", а Хрвате опет у засебној глави (VI, 6, 302): ЗЗоп ђег ©фгафе ппђ ©Шеп | ђег $га&а1сп| тђ @гат". Ми немамо намеру да износимо овде све што је писао Валвазор о „Власима" у Крањској, већ ћемо навести само од њега састављени садржај дотичног места: ЗВагиш шап Ме бгатегЦсђе 2Ва1афеп Ш1о!сп пеппе!: Фег Ш1о1еп ЗВођттдеп, @1е 1гадеп дго[|еп 8иј1 §ит ©о1ђа1еи ©ејеп. $ђге Зсађгтпђ |>ап1ђге=гипд. @еђић депегд! §ит @1еђ1еи. бхеБеп 5а§ ^ге^еп ипђ ©аи||сп. ©ебеп ди1е ?аи|сг. ч Леђтеп о^1 Гђге ЗЗгаиЈе тИ ©етаИ ђГпшед е. с. Валвазор је морао имати необично развијен посматралачки дар кад је могао као немачки нлемић запазити разлике чак између тако сродних племена каква су Словенци, Хрвати и Срби. Он каже за белокрањске Влахе да је њихов језик у неколико различит од хрватског, од словеначког („ЕгашегЦсђе ©ргасђе") пак још нешто више. 2 Занимљиво је Валвазорово тумачење значења и постачка имена Влах. Он разликује језик романских Влаха (ђаШа^ешјсђе ©ргафе) од језика крањских Влаха, који му говоре као Морлаци. Цела пак Влашка у Турској, каже Валвазор, говори као и крањски ускоци и Власи. Некада су, наставља он, Словени после заузећа Илирика називали потчињене и заробљене Римљане Власима и пре тако славно римско име добило је презриви значај, тако да је на послетку име Влах обично значило потчињеног човека, роба; па п своје саплеменике ниског порекла, као пастире и сељаке, називали су Власима. 1 ® Тако је овај

1 Зођстп 4)'а(ва[сг, ■Ене кејј ЈресјодЈђитЗ бгаш. Љубљана 1689.

2 Иет ор. С. VI, 4, 296: „$;е|>3 »о1а гекеЈ 1Ша1а<ф1Гф: гоеСфе ®ргафе | соп Всаг 6а±ГГсђеп | 1П емав | воп кег (^гаГпес^Гфен абег поф шаЗ теђг ип(ес,"фге1>еп

3 1(1ет, ор. С, 297: ,,Љ1а1} абес ссег Ј81аф, ип); 5Ш 1аф, ће6еи1е(е $иСе$4 кеп 8с1аУ13 (есег

©с1а »сп1еп1) ГсоГе! | а1г ејпеп Јјпеф1. ®епп пафкет Ие ©с1авеп 4аЗ дапђе ЗЦрпеп е1пзепсттеп | ипк Ие | ђаг1пп пкфпђаре | Шотег т ФгепГЉагЕеП деђесЕЈ; гоагћ кес | »ссМп [о 6еспђт(е | Ј10т11"фе 3}ат | беј; еп ©сЈавел | дапЈ »егаф1Цф | ипб ВедиШе кес ЗЈат | Љ1а6, ешеп фгеп(Ласен | ипк )с1а»г|Љеп ЗДепфеп | Ји бејегфпеп. ЈБеСфе 33еђеи(ипд ђеспаф аиф, аиј 1 ЈгГе ф1еф(е[1« ипе десгпд|Че 8еи(е »ес ®с1ампгес |>16|"(еп | аН аиј .!Нс»еп | ваисеп | ииђ кесдЈегфеи | |"гф егПсеЛЈе".