Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

45

краљски племић већ давно имао ирилично јасан појам о значењу и постанку етничког појма Вдах, јер се и резултат модерне историјске науке не удаљава много од његовог тумачеаа. Валвазор доиста нигде изрично не каже да су белокрањски Власи Срби, али на овакво њихово порекло указују пасуси који говоре о н>иховој првобптној постојбини. Он наиме пише о крањским Власима да су пре 140 година пребегли из Турске у Крањску. 1 На другом опет месту пише о Влашкој под Турцима (т с1ег Тигкеу Ие§епс1ег "№а1асћеу) у којој се налази и .Ваасја- и .Вошпа-, а у тој Турској Влашкој говоре становниди језик крањских Ускока или Влаха. 2 Тако је већ по Валвазору документовано порекло крањских Влаха који нису ништа друго до мали део великог српског племена. У новије време појавило се више ваљаних радова 3 о томе како се у Хрватској односи име Влах према имену Србин у етнолошком погледу. Особито је Ђ. ЋериЛ економсви и прегледно средио податке о етнолошком значењу појма Влах у Горњој Хрватској и у Крањскиј од 10. века на овамо. 4 По његовом мишљењу име „УаНасШ" које се за речено доба спомиње у споменицима, односи се на Србе православне вере, на поунијаћене Србе, као и на католике дошњаке штокавског говора; сви су се ови доселпли у Хрватску са истока и југоистока. Према овој идентиФикацији етничких појмова можемо у толико пре називати Србима жумберачке унијате, Мариндолце и Бојанчане коЈе Валвазор обично назива Власима или Ускоцима. Напослетку има и историјских извора у којима се Жумберчани директно називају Срби или Рашани. Тако нпр. цар Фердинанд у једној повељи од 5. септембра 1538 године, која се највероватније односи на Жумберчане, говори на више места о српским или рашким капетанима или војводама, а о досељеном народу као о Србима или Рашанима. 5 Има још две листине 1 Валвазор је писао ове редовег. 1686. н прена хоме требало бп да долазак Срба у Краљску пада око г. 1546.; то пак није сасвим тачно, као што ћемо из следећег видетн. Ну Валвазор нпје имао ни намеру да утврди годнну доласка првпх Срба, већ је хтео само одцрплике да је назначи: „ јСог ипдег "4|г фппђе« ипк еШф 1негјјсј Зађгеп, а13 јгф 4>1е ЈпгсЕчЛе ЈШаИафеп ип8 ђег ЈпсЛе^ ©ејШЛЈ« ђабеп |Че ји »еп (ЈгатгСсђеп ?апгеп ;ђге Зиј1иф1 депсттеи. 3. Дза1»о[ог, ор. С. VI. 4, 296).^^^ 1 3. 2В. аЈа1ва(ог, ор. с. VI, 4, 296, 297. 3 Љуб. КовачевиИ, Србн у Хрватској. Београд 1909. — В. Ћ(ериА), 0 српском пмену иозападнпјем крајевпма нашега народа. Београд 1900. — Алекса Ивић, Сеоба Срба у Хрватсву и Славонију. Ср. Карловци 1909. 4 В. ЂериА, О срлском имену по западнијем крајевима нашега народа. (Дело XVI, кн>. 61., стр. 63). Београд, 1911. 5 КеМшашћгз (11шпа Јаиеп(;е с1етепМа Котапогит гех зетрег аи§из(;и8, ас бегтатае, Нип^апае, Воћет1ае, Ба1та(лае, СгоаИае, 8с1ауотае е!с. гех е(;с. ВесоЈгцозсшиз е(; по1ит Гаатиз 4епоге ргезеп(;тт, флћиз ехреШ); иптегз1з, сит поћШз поћјз <Шес1из Шко1аиз Јипз81зсћ, ћаго 1п Сгипз, ^спегаПз сарНапеиз поз(;ег, поћЈз