Просветни гласник

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

из годпне 1538 из којих се јасио види да су Жумберчани српског порекла. Барон Никода Јуришић јавља 22 октобра цару Фердинанду да се је бан Петар Кеглевић вратио са похода у Турску и довео собом велики број Срба са женама, доцом и стоком. 1 У писму 2 од 6 новембра упућеном истом бану, спомиње цар Фердинанд исте Србе који су бпли из Босне ускочили и населили се у Жумберку и назива њихове поглавице „капетпне и во.јводе Рашане или Србе и Влахе, које зоје зову ти1§о и Српскима". И доцније када је унија била захватила корена међу Србима у Жумберку и Вараждинској крајини и кад је почео рад на народном отуђиваву, номиње папа Павао V Симеуна Вратању као епископа католичких Рашана (Срба), 3 грчког обреда у Угарској, Славонији, Хрватској и на крајњој граници Крањске, и народ назива „милим му рашким (=српским) синоиима. 4 Од оних који су пре нас застуиали овакво мишљење о пореклу Бојанчана, Мариндолаца и Жумберчана, поменућемо само •/. II. Ша фарика 5 и словеначког писца Јанеза Трдину . в Овај последњг? распо81§1пвсаиеп(;, еззе пошшПоз сар^апеоз е! тојуоЉз 8еги1апоз зеи Кавс^апоз, цш ипа сит ћогаЈпИтз е4 регзопЈз 8ић уојуо(1а1;Љиз 8шз ех18(;епц1)и8 аЈ зегшИа поа1га иепјге, 1п е18(1ет ас ЈеуоМопе Шесјие ег^а поз тсопсизза регреШо тапеге е1 регзеуегаге <1есгеуег1п1;: ^иос! поз 1с1с1гсо ио1еп1е8 еоз (1ет уојуос!аз е1 сар11апео8 8егшапогит зеи Казс^апогит еогит^ие ћоттез е1 регзопаз 8еи ас1ћаегеп1ез ргаесШоз аН^ио ге§1ае ћепеуо1еп11ае е1 11ћегаН1а1;18 ићегпте типеге ргозецш еЈзЈетдие рго зиа ег&а лоз гет^ие рићНсат сћпз1дапат р1о апЈто е.1; тзЈлШо, и(. Н1ит ео сНН^еп(;шз ге 1рза сотргоћаге з1.и(1еап(;, т!'га зспрЈит рг1иНе§шт, ехетрИопет рего&аЦуат аЦпе Нћег(;а1;ет рготН(;еи(1ат, (1апс1ат, с1опапс1ат е1 сопсе(1еп(1ат (1их1тп8, ргои с1атиз, (1опатиз сопсе<Нтиз, е1аг§тгиг аЦие рготШћиз ргезепИит рег 1епогет... (К БораЛб, 8ротемс1 Нгуа^зке Кгај1пе. Мопитеп1;а зрес1;ап(;1а Шз1;опат 81ауогит МепсНопаНит. Е(НгН1; аса(1ет1а зс1еп1аагит е1; агИит 81ауогит тег1сПопа11ит. Уо1 XV. Загреб 1884). 1 ,ип(1 (Не 8)гГеп, туе1сћег ат §гоззе апЈгаП 184, тН; 1геп ууејћ, кћтсК; ип(Ј У1есћ, ћегићегћгасћ!;. (А. ИвиЛ, ор. с. 11). 2 »(Јиос1 сарИапс! е(; \уаууо(1е Казааш зше 8егшап1 аЦие \ Т а1асћ1, ^иоз уи1§о ггћзсћу уосап1, сит еогит зићЈШз е! а(1ћегеп(;1ћиз Н(1ет ЛеиоИопет^ие ег§а поз атр1ех1. (А. ИвиИ, ор. с. 11). 3 В. ЋериА, је иоказао, да су шгеанп спомекици назпвалп Србе по севернпм крајевима разним именима, која су пак зиачпла исто: „мађарскп: Касгок, немачки Каиеп, Кај^геи, КеКгеп, КЈЦгеп, Кагеп, Уа11асћ1. Казс1ат значп већ давно као и рег 8егћц тако да већ 1346. п::ше папа босанСком бану: б(;ерћаио Капо рг1ис1р1 Казс1епз1 (Возпепз1) в . (Дело, XVI, 61, стр. 62). 4 »потте иепегаћШз Гга^пз 81теошз, ерјзсорј Казаапогит соШоНсогит гНиз 6гаес1 1п1;га Нип§апае 8с1аиоп1ае е4 СгоаЦае Нпез е1 т ех1гет1з Сагп1о1ае рагИћиз соп818(;еп{шт, ^иос! (ШесЦ ДШ Казсјаиј т Ше е1; ип1опе со1ћоНсае есс1е 81ае гШг ^гаесо У1уеп1;е8.... е(; 1рзе 81теоп ер1зсориз сИс1;огит Казсјааогит аш тагит заНШ тоЈ^Папз... е(; ргаесНс(;огит Казс1апогит 8р1Г11иаН сопзо1а(;1ош р1и птит сопзи1еге(;иг. (А. ИвиИ, ор. с. 13). б Наведено у делу: В. ВораНс, 2итћегак, 1. с. 6-58. 6 Јапег ТгЛгпа (аутобиограФпја): »Во1ј пе^о узе (1ги§е <Јо1епјзке §-оге ра 8ет 1јићП пазе гиатепНе богјапсе, к! §гес!о оЛ косеузМћ ћпћоу с!о 8а\'е ш (1е1е с!а1еб