Просветни гласник

настава и култура

47

дагао је као приповедач врло финим опажањем етнолошких раздика и дискретнијих психичких особина. Напослетку би имали нешто да приметимо идентиФикацији имена Вдах са именом Србин у Хрватској и у Крањској. Ми смо наиме мишљеља да није сасвим тачно кад Љ. КовачевиК поставља као правпло да у Хрватској од 16. до почетка 18. века под „Власима" у споменицама вазда треба разумети досељенике Србе. 1 У толико има изузетака од Ковачевићевог правила што су се у Хрватској, Истри, па можда и у Крањској насељавали у споменуто доба и „Власи" који су припадали и данас још прииадају хрватском племену. Не мислим на Влахе католичке вере, те да их због вере изузимам, што више „Влахе Буњевце католичке вере" прнбрајам српском племену, јер су по говору Срби; меродаван је у овом случају језик или, ближе речено, наречје. Навешћемо само два примера за доказ да је било Влаха досељеника у споменуте крајеве и хрватског наречЈа. Кад је кнез Степан Франкопан склопио са Николом Зрињским заједницу посједа, примише они, према једној повељи 2 од 25 јуна 1544, у своју заштиту и „Влахе" из Прилишћа и Росопајника, села која леже на десној обали Купе спрам Мариндола. Ми емо посетили ове насељенике на лицу места и уверили се да ови „Власи" принадају ио говору хрватском племону 3 и да су без сумње исти језик говорили и у време свог доласка, ако узмемо у обзир да су Мариндолци, који су одвојени од ових само реком Купом до данас сачували чистоту свога штокавског говора. Напослетку, кад видимо исту појаву код само две породице — Чавића — којн образују засеок на час хода далеком Хлапнику, онда су тим пре могли и Власи са Росопајника и Прилишћа очувати пггокавски говор. Најзад да су ови Власи из Росопајника и Прилишћа похрваћени, морали би нримити говор својих најближих суседа Хрвата, из жупа-куничке, но0(1 б1оуепсеу згћзке /^ишћегсапе, НгуаЂе 81агозе1се т пајћНге пат зогосЈшке Вегјаке, оћепет ра (;исИ оогзко-ћгуаЂзко (кгауо 0(1 пабе АУ8(;пје, (Бјићјапзкј 2 уоп , 429, Љуољана 1906). 1 Љуб. КовачевиЛ, ор. с. стр. 27.: »Из наведенпх сведоџаба сувременика п веродостојних лица видели смо, да су сви »Власи досељени у Хрватску у XVI и XVII веку, из Босне, Славоније и из Далмације Срба или Рашани како су Србе у Угарској обично називал.и.' 8 — Утврдшш смо несулњивим службенпм документима да су у XVI, XVII веку у Хрватску из Восне досељени плн на међама Восие освојени Власи«, без разлике вере, Срби и да су за Србе сматрани, што је сасвин прпродно, јер су и Босанци Срби и сматрани су за Србе све до наших дана«. 2 Еттј Ђавгогквкг, Шћшк, стр. 22, 23. Загреб 1893. 3 Неки Некпћ из Пекића (засеок Росопајнпка) прпчао мп је, да су му се стари доселили од Зрмање. У селу Лоњгари нак, које прппада исто тако Росопајиику постојп народно предање, да су становници пореклом Хрмљани, што би значпло, да су се доселили из Босне, из оиолине манастира Хрмња плп Р'мња на Уни. Матјло ГрбиК (Карловачко владичанство, I, стр. 20—22) категорпчки тврди, да су били