Просветни гласник

ПРООЈЗЕТНИ ГЛАСННК

виградске и липничке; међутим њихов говор се сасвим разликује од стаиовникаових жупаиноси карактер такавштине (иу сел.уВуковој Горици). — Западна и јужна Истрапо свој прилици нзмеђу р. Мирне (^ше^о), Раше (Агва) и мора насељена је ^Ђласима"- ко.ји су по наречју Хрвати чаковског обележја. Пошто пак у језику ових Влаха има и штокавских гласовних елемената, 1 могли би мислити да су бшш у својој рани.јој постојбини непосредни суседи српског племена на западној страни по сио.ј прилици у обдасти северне Динаре и горње Уне где се је налазио прелазни појас од српскога хрватском наречју. Без сумњебићеиписаних сноменика у којима се говори о ранијој постојбини истарских Влаха као и о њиховој сеоби, иу ми се тим питањем за сада нисмо интензивније бавили. Историјски је пак утврђено 2 да је у 14. и 15. веку било хрватских Влаха са обе стране Велебита, на Динари, као и уз реке Крку и Цетину у Далмацији. Нарочито су биле насељене хрватским Власима ове жупаније: дичка, одорска (уза Зрмању код Звониграда), лучка, (данашња буковачка), книнска, скрадинска и цетинска. Као што пише Р. Л.опашић, Росопајнчани н ИридипЉанн правосдавни Срби, но ми ие можемо бити његовог млшљења. Вероватно је бидо само неколпко срнских породида у подручју Росопајника, које су пак због опасности заразе од богиња преселиле прево Купе у Мариндол, вако нам је причала нека бава из Милић Села. Могуће да су биди Мариндолпи и Росопајнчани и у ранијој постојбини суседи, јер је историјски утврђено, да су католици и правосдавни Власи живели и помешани у обдасти босанско-хрватско-дадматинске тромеђе. То се внди из писма Папе Гргура XI. фратрпма мнноритског реда 1373 годнне: 8апе реШт рго раг(;е тез^га пођгз пирег ехћЉИа сопИпећа!;, ^иос! Цсе1 т раг(;Љив Возпае, & У1асћае, & агса теказ Нип^апае, т (ЈиЉив тогаппт ргае(11сап1;е8 т^МеИћиз уегћит Бе1, зсМзтаМсоз а<1 У1ат геДисеп(1о са(;ћоИсае уегИаМз 1п ст1а1Љиз а(;(Јие уИНз т (Јшћиз И (1е1е8 тогап1;иг, вт ^иП ат(; р1ећапј & гес.1оге8 есс1ез1агит рег ог<Ипапо8 с!ери1 ;а11, (цп еГ8 (1ет МеНћиз ргаезип!; еоз^ие с1ос1;гта тћиип!; ва1и1;аг1; 1;атеп У1асМз зсМзтаИсЈз, ^иогит поппиП т равсшз & топИћиз ћаћ1(;аћап1 аптаНа, фпћиз аћишЈап^, разсепДо, сигат ргаеМЈзаМотз & соптег810Ш8 поп ас1ћЉеп!;, ^иат уов. и1 аззегШз а(1Мће (;18 п8 (1ет, & та^18 асЊЉеге сит Бе1 §га(;1а т^епсНЦз т 1'иШгит, &ис1ит аштагит поп тосНсит Гас1епс1о: ^иос1дие 81си1; еас1ет реИИо зићјидећап!;, ргор(;ег ргает188а, поуогит 1осогит рго уоћ18 гесер (;10 & соп8(;гис1;1о 1П аШз рагЦћиа, е(паш т (;етз & 1ос1з, т циЉиз И(1е1е8 ћаћНап!;, циаш р1иптит ехре(Иге(;; диаге поћ1з ћитННег зиррИсазИз, и(; соп81с1ега(;а за1и(;е аттагит, диае ех ргоуешге 8рега(;иг, уоМз т (;ет8, саз(;п8 зеи уНИз, & те41з Нип^апае с1гса 8аће(;е & тајогет У1асМат, сНса те(;аз Возпае т т Аћзап & Согћата ^иагитсипк^пе сНоесезит соЉоИсогит уе1 8сћ18таИсогит ех18(;ап(;, 1оса гес1р1епсН, & 1п Из ога (;ог1а сит соете(;егП8 & а1Из рго уез!го огсНпе песевзагНз о ® С 1 п 1 з сопзћгиепсН НсеМпат 1гЉиеге сН^пагетиг. (Л. ~Еаг1аИ Шупсшп аасгит, 1;от. 1У. УепеШз МВССБХ1Х). 1 0 језичнлм особинама истранских »Бдаха® казивао нам је пре неких седам годпна један господин родом из Мстре, тада сдушаод бечког универзитета, сада по својн лрнлици провесор, али смо му заборавилп име и не можемо га овде споменути. — Готовоистим говором војнм н Власп служе се и Чичи у источној Истри. 2 К. БораИс, Нгуа (зк1 1Јгћаг1, 1. (Мопитеп(;а Ма(;опсо-јип(Нса 81аУОгит Мег1(ИопаЦит, уо 1. V. в(;г. 1—3.) Загреб 1894.