Просветни гласник

настава и културл

сви ови Власи звали су се „Хрватски Власи" и ,Власи краљсвипе Хрватске" (Уа1асћ1 ге§ш СгоаИе) и били су католичке вере. Поигго се данас у поменутим „влашким" постојбинама Далмације и Ликс не говори хрватско већ српско наречје, то значи да су се речени хрватски Власи одселили на северозапад, па и у Покупље и у Истру. На тај би се начин горе наведепо тврђење Љ. Ковачевића могло у толико модиФиковати да су Власи досељени у Хрватску у 1(3. и 17. веку пз Посие, Славоније и Далмадије обично Срби, а ређе или само изузетно Хрвати. * Деветнајст година после Косовске Битке-осетила је (1408) ирви пут Бела Крајина ужасе турскога дивљаштва, јер се турске чете појавигае око вароши Чрномља, Метлике и у пределу исиод Жумбсвка. После овога догађаја бележи историја до године доласка Срба у Белу Крајину упаде турске у годинама: 1431, 1469, 1472, 1419, 1-528. За упад од годиие 1469 каже се да су Турци одвели у ропсгво до 60 хиљада душа из југоисточне Крањске и оближње Хрватске. Тако је опустела и Нела Крајина чија је судбина била скопчана са историјом хрватскога племена. Хрвати су претрнели највеће ударе у времену после удбинске битке (1493) па до пада под Турке Босанске и Крајиие и Бихаћа (1592). Упорна одбрана Босанске Крајине и ратовање у тој области дражило је Турке на непрестане и жестоке нападаје на хрватске крајеве. Тако се Хрвати у колико нису допали турског ропства или изгинули раселише на север и запад, јер им ни домаћа ни царска војска не могаше пружити довољио заштите. Да су Хрвати иризналм Турке за своје господаре после пада Босне и Херцеговине и бар се привремено помирили са својом судбином као Бугари и Срби, онп би вероватно задржали свој некадањи домен, и данас би се говорило у Босанској Крајипи и чакавским наречјем'). Неирестано четничко рато1 Да је још у 15. и 16. веку бивало у Босанској Крајинл хрватско ллеае чаковског говора, о томе сведоче диспше које су иисане у тамошњем иаречју и које су се до данас очувале. Навешћеао само два примера. Једпа глаголпцом иисана сведоџба оиштине града Острожца од г 1403 гласи овако: »Мј «иДас' 8то1ас' ј уза ор'56Јпа 0!Ј4го2аб'ка Лато у(6јД(е)4х у8 (а)к(о)ти, ргесПић 1а Из1' ргхЛе, с!а рпЛобе ])геи' п(а)з рос(,еш тиа, т. е(1пе з4гапе па хте 8(озро)Љп' МаугЂ р1ећатхб' Оз1:го2аСкх х Јигај р (о)рх> ОћгхуаГакх х Јигај р(о)рт. Мес1'уе18к1, 1>га<;ј(а) 1)га1;'Шпе з(уе)1е Ка1а.1п: v О.зХгозсе; а 8 (1ги§е вХгапе р1етеш1х ихиг кие(г)' 1у(а)п(х )§ђ бау'зИ. I Хе оБе зХгапе хтеиоуапе 2п т хт' зуохт е21кот' ргесГ патх зуес1обаћи у п(а)§(е)џх 8Хо1е х у' гуапопх' уезбе (ухеси): како Ха у(х)зе г(е )с (е)па ћга!ја з(уе)4е Ка1;аг1пе ргос1азе ро1аси з(уе)1е Ка1аппе ћга1зсте, ка е ро1аба у Оз(;го§'се, ки е ро1а6и Ла1 1)ијат МИ озухсђ у габ4атепХх 1о,ј хзХој ћга{бсјп1.... (11. ^оравгс, В1ћас х Вхћасћа КгајЈиа, з1г. 294. Загреб 1890). — Вихаћки судац и сва општпиа пише г. 1543 баруну Аитуну 'Гурну глаголским словима овако: ХЈгтогт х гуеИбепх ^озросИпе, §озро(1те иат уаи(1а тПозпуј, ххаЈе итПепо ргерогисепе т. V., како ^оаросНпи х оз1а1оЈ ^озросН, И аи рг1§1е(11Х1СХ к. з. гиза^оу. Ро 1от гагитјзто, са иат рЈ8аз(;е у . т., како а4е иат ћШ роа1аИ ротоб, еросветни гласник . I књ.. 1 св.. 1912. 4