Просветни гласник

просветни гласниес

вање тодико је Хрвате осдабило и проредило да су поетепено напустиди Босанску Крајину и Лику, а на њихова се места наседиди Срби из Босне, Херцеговине и Рашке. Већ у првим деценијама 16. века почела је Беда Крајина добијати нову етничку Физиономију, јер је старо становништво бидо дедом уништено, делом се пак склонило са незаштићеног поља, између Чрномља и Метлике, на иадину Доњокрањске висоравни, те је тако држало у својим рукама улаз у Чермошничку долину која везује Белу Крајину са сдивом Крке. Изгледа врдо природно и вероватно да су „Шокци" у семичкој жупи (парохији) остатак старог белокрањског сгановништва пре доласка Хрвата и Срба у 16. веку. Историја истина не спомиње долазак Хрвата. у Белу Крајину у маси, али о пореклу њеног данашњег становништва сведочи народна традиција 1 , имена породица, наречја и т. д. 0 појединосном пак досељавању, највише племићских породица из Босанске Крајине, Љше и Горње Хрватске у Белу Крајину има доказа и на основу писаних извора. Тако се у току 16. века преселише на тде Беде Крајине ове пдемените породице: Кобасићи из околине Бихаћа у Босанској Крајини, Ленковићи и Гусићи из Лике, кнез Франкопан из Горње Хрватске. ГроФови Благаји из Босанске Крајине напустише своје поседо и преседише се чак у Црну Крањску бдизу Љубљане. Иван Л.енковић и син му Ђорђе били су врховни заповедници на Војној Граници и придобили су у Крањској многе иоседе и многе замке, од којих су најзнаменитији Мехово, Оточац и Иобрежје на Куни. Гусићи су држади доцније поседе Гоадац и Виницу које су продади тек пре педесетак година. Ивану Кобасићу потврди цар Фердинанд 1526 год. посед Жумберак („81сће11шг§ ш ипзегт Гигз1ем1шт1) Сћгат"). 2 Вероватно је племићска породица Кобасића дала пример и сељацима из Босанске Крајине да се иреседе у Жумберак. За сада истина не-

ко1 зе уагс1а пасИешо о<1 к. 8. о<1 уаз §озрос!е. I оуо зто рогпаИ, <1а зе е т^Ао павау, М тга21 па§и и!>о§и зћггћи уат §о8ро<И; како пат р1зе1;е, <1а зто ибтШ патакпии па јШ§ ргои ротоб1, ки з1е пат МН розЈаћ. 2а1о, т11оз(;1т1 ^озросћпе, 6а р1§ето т. V., уа2<1а пат тоге!е га 18Мпи рпеИ, како зе 8Т1<1об1то §озро<1тот карНапот паУт 1 кпегет Вг1о1от КаУП1ћагот, <1а тзто па тз(;аг патакћ, а 4о ба е ш^<1о <;иИу па паз уат §озро<Н, а Ђо ћ1зто т1 1тШ ШхШ, габ 1з1зто то^Н <1о181тШ, <1а пат е и61пепо зко<1е га 81; оу <1ика(; и 8епи 1 и а1атаћ 1 и §гајаћ уагИетћ, 6а П1 р1а6епо, 1 озе га(;о 0У1 и1зо21 1исН тз<1 к П1т ше<1пе г1е Уо1е П1 г1е Г1<л зкагаН; га(;о, тИоз^уа &озрос1о, ибе Во§а, <1а 1з18(;е о<1 паз ротос1 пекга(Ш, габ т11Ш 1 V 21т1 ргег уа§е^а рп§1е<1а11Ја 1 ротос1 ћШ петогето. I Во§ 2<1гаУ0 <1г21 V. т. и 8<>зро<1з(;уи. Рјзап и ВШби и(;огак па Јп*. 8. Вгћаге 1543®. (В. ЂораМс, ВЉас.., з(;г. 301). 1 У адденчићкој и подземаљској жуии, које се простиру уз Купу у Белој Крањској има више породида, које кажу да су пм претци дошди из »Турске* или да су »турског рода 15 . 2 1гуеа(;ја тигејзке&а сНиз^уа га Кгапјзко, УШ, 5, з(;г. 172.