Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

мамо зато сигурних 1 доказа, али се не можемо сложити с мишљењем Р. Лопапшћа који тврди'^ да су Жумберачки чакавди староседеоци. Свакако изгледа чудновата појава кад налазимо једно мало острвце чакавског становништва на гранеци Крањске где на далеко немају везе са масом чакавског становништва, већ живе на јужној падини Горјанаца осамљено и окружено Србима, Словенциаа и Безјацима (говоре словеначко-хрватску мешавину). Па, када је за Бихаћеку Крајину утврђен чакавски говор, онда је врло природно предпоставити могућност, да су се споменути чакавци по свој прилици доселили од Бихаћа у Жумбарек. Мало после доласка Кобасића у Жумберак бележи историја 3 долазак Срба у Белу Кра.јину. У септембру год. 1530 ускочио је велики број српских задруга из Срба, Унца и Гламоча на аустријанско земљиште. Турци који су били ваљда дознали за намеру ових Срба појавише се пред Бихаћом, ну Срби их јуначки разбише. Под заповедник и грађанство бихаћско обратише се писмом 4 на главног заповедника Војне КраЈИне Ивана Коцијана (КаШапег) у којем га умолише да се заузме за ове турске Влахе (Уа1асМ Тигсогит), не би ли се гдегод скрасили. Кад би се са овим бегунцима лепо поступало изражава се нада да ће их још више прећи границу. Међутим са насељењем ових Срба потеже је ишло, јер је било тешко наћи за њих згодан терен. Они су морали три године проводити номадски живот у пределима који се протежу од Жумберка преко Чрномља, Пољана, Костела и Л.ожа, чак до Краса (КагвЉоДеп). Овим је ускоцима нуђено разно земљиште, као нпр. област Костел на горњој Купи, али су они стално изјављивали да би најволели настанити се у Жумберку. Напо1 Нузгредно приметили смо неке трагове мпграције Хрвата из Босанске Крајине у северни део Брајске површи, која се простире некаво од потока Стурлове (притока Коране северно од Тржца) па све до Жумберка. Тако н. нр. лежл два сата хода дадеко од Мариндола бливу Куие село Босанци, које пме већ довољно јасло говори о пореклу становништва. — У Драганићима близу Карловца (КагМасИ;) спомиње с.е г. 1651 у једној парници нека 200 (!) година стара бака »Кличпћка Хрватица*, која се је била родила код Бишћа и оданде ускочила у Покупје. (К. Бора§1<5, 01)<5та Бга^ашбка, стр. 14. Загреб 1883). 2 И. ЂораШ, 21ит1)егак, стр. 638. 3 А. КоШаг, ор. с.; — А. Шс, Бо1агак ивкока и 2ит1>егак. Ујезшк Кг. ћгуа4ако-8]аУоп8ко-<1а1та1 ;т8ко §а гетаЦзко^а агкгга, IX, 3, 4. Загреб 1907. — Ј. пегтапп, ор. с.. 4 КотегИ Уга М. фаос! С [ш<1ат Уакћу Тигсогит, ди1 сотогауегип!; Јп 2егћ& 1п ХЈпаи, & 111 81атосћ, ех1егип(; сит &тПЈа зиа, ипа сит гећиз, ^иаз ро1иепт(; ипа сит 1рз13 ехрогкаге. Е1; ћаес ез! пипс 1ог(лта Ке§1ае МаШз, & Угае М. Ап1;е диоз ез(; 6Низ Еа(Пз1а1 2(;уркоууЉ Уа1уо<1ае (1е 81атосћ, фп гес1е 1У1(; ег§а V. М. & сит еоЗет р1игез Нагатћаззае & тШ4ез, С [ш сит ћијизшосћ поп гетапзегип(;; зтНев 111 Шјз Ргоу1Псаз, зкиИ 1з(;1 цт ех1егип(;. Рго флћиз поз отпез ћитШ(;ег го^атиз Угат М. и(; <Ндпе(;иг V. М. ипо ћопо то (1о а<1 еозДет Ш§пет1п1 ргоУ1(1еге §га(;108е. (Ји!а 4*