Просветни гласник

осдетку, после дужег оклеваља и преговарања, уступила, је 1534 г. породица Кобасића замак и посед Жумберак да се тамо населе ускоци. Доцни.је 1540 г. ови добише свог сонствсног поглавара и беху организоваии као погранична милица. Ови први српски дошљаци били су толико бројно јаки да су могли дати 200 лаких коњаника и 300 пешака. Као што смо всћ навели год. 1538 догали су из Босне- нови Срби досељеници у Жумберак а крањско племство и војни поглавари имали су много бриге око тога како ће их и где сместими. Тешкоћа је била и у томе што ови ускоци нису ни најмање били склони да буду покории поданици и аргатници на племићским имањима. Кад је год. 1546 постао капетаном жумберачких ускока Еван Ленковић нађен је начин да се настани још 180 задруга које с'у дотада лутале по Белој Крајини и по шумама између Постојне и Ложа. Нарочита комисија од крањских племића откунила је од породице Пихдер њен посед са замком Мехово, да пресели из жумберачке области сељаке стараседеоце и на испражњеном земљишту настани ускоке. Тада су и Мариндол и Бојанци Србима насељени а пе 1597 год., као што то тврди Лопагаић 1 и по њему многи други. 2 Напослетку доселио се и г. 1600 још извесан број ускока. Наеељенем Срба у Жумберку било је постигнуто прво то што су били најпре 0Ш1 сами задовољени. јер им се ова област највише допадала, друго што су задржани на окупу, и тако сачињавали приличну војну силу, која је била заод брану крањске јужно-источне границе добродошла. Војнички организовани Жумберчани су за зановедника имали свог капетана, које место заузимали су обично крањски и хрватски племићи. Између осталих био је у 17. веку жумберачки капетан хрватски велможа и доцнији бан Петар Зрињски, који је завршио г. 1671 трагичном смрћу у Бечком Новом Месту. Жумберачка

81 а<1 ргаес!1с(;08 Уа1аћоз Уга М. ^гаМозе ргоујДегп, р1игез & р1игез ех раг1;е јрзогит, а<1 зегтШа Ке§1а1 МаШз, & V. М. уешеп1, & ех1еп1; ас! песеззапа ћшиз Ее^пЈ, дша зип! ћот1пез <1е уа1оге. Е1 розЦиат ехјегип!; сит уоЈипШе БЕ1 Отп1ро1;еп(;18, & сит Гог4ипа Ке§1ае МаМЈз, & Уг. М. (;егИа (Ие, ехегаШт Тћигсогит потјпе Сће1;ат, ап1;е ВЈћасћЈит с1еће11аге & с1ерори1аге 1'ес1тиз. 8с1тиз (;атеп диос! аНфн (Нсеп! V. М. с[иос1 ех1У188еп(; ћис ас! аПдиат (ЈесерМопет ћи1с ге&по. N08 (;атеп оћНдатиз сит са| 111ћиз Угае Ма§?. диос! поп ех10гип(; а<1 пиНат (ЈесерМопет, ш81 а<1 тега зегуШа Ке§1ае МаШз, & Угае М. & а<1 и(;Ш(;а1;ет ћи1С Ке^по. Е(; 1П8ирег ћитШ(;ег го^атиз У. М. С|иа(;епи8 (НсЧоз Уа1аћоз Уга М. рго аШз ЛотЈпНз тШеге поп 1'ас1аИ8, с1е зегуНпз Ке§1ае МаШз & Угае М. ^ша 81пе а(1ји1;опо Кед-јае МаШз & Угае М. пи11о тос1о роззип!; еззе & Т1Уеге в . (ЂаШшзапв АЛатг КегсвеИсћ Ае Сог1>а^га г с1е ге§п18 Оа1та(;1ае СгоаОае КоУЛае ргаеНттагез. 2а§гаћ1ае). 1 В ЂораМс, 2итћегак, 1. с. 719. — Пристајемо пав уз гврђење Лоиашпћа, кад каже, да се не може доказати сеоба Сењских Ускока у ЈКумберак 1617 година (1ћ1(1ет). 2 Манојло ГрбиЛ, Карловачко владичанство, I. 26. Карловац 1891.