Просветни гласник

НАСТАВА Д КУЛТУРА

53

капетанија спојена је доцније са слуњском региментом и дошла је на послетку под заповедништо кардовачког генерала, док г. 1871 није укинута Хрватско-Славонска Крајина. II. У јесен год. 1905 боравио сам у замку Побрежје на Купи, од којега је српска насеобина Мариндол далеко само по часа хода, а Бојаицп час и по. На тај нам се начин пружила лепа пршшка да посетимо и проучимо ове насеобнне. Антрополога је привлачила нарочита та околност, што се уз уобичајена мерења и описивање, могао испитивати и физиолошки проблем како се у соматолошком погледу резултује често укрштавање истих породица. У Мариндолу и Бојанцима оно мало породица, (нема их ни 20) већ кроз неколико столећа међусобно закључују бракове, а само 5°/ 0 жена долази са стране, и то из Поникава. 1 Због тога сам одлучио да проучим целокупно становништво споменутих двеју насеобина, породицу по породпцу, децу и одласле, женско и мушко. Предузеће нам је изгледало у толико лакше, што је као што већ знамо број становника ових насеобина врло мали. Ипак пројектовано интрополошко испитивање било је могуће реализовати само донекле, и то € великим тешкоћама. Главна препрека нашој намери лежала је у народном сујеверју, као што смо то на једном месту већ споменули 2 ; у оиште, маса се односи неиоверљиво према антропометријским цроцедурама. Што смо ипак могли извршити извесан брбј мерења, захвални смо у првом реду предусретљивости свештеника и учитеља. 3 Нроучавање Мариндола и Бојанаца започето год. 1905, наставили смо 1909 године. АнтропометриЈских података са овога терена има укупно 84 особа, (35 из Бојанаца, 48 из Мариндола). У Жумберку сам пак био на проучавању 1908 и 1910 године. Пошто је ретко која одрасла особа допуштала мерење, обрнули смо се школској младежн и тако се проматрани материјал састоји највише од дечака и девојчица у добу од 6—12 година, а за тим и од неколико младића и девојака од 16 — 18 година. Из Жумберка имамо антропометријских података свега од 225 особа, и то из ових села и засеока: Драге, Поповићи, Брашљевица, Балићи, Данчуловићи, Кашт, Горњи Бадовинци, Доњи Бадовинци, Остриж. Присеље, Радиново Брдо, Страхинићи, Маговци, Драгишићи, Пилатовци, Кесери, Драгошевци, Лијешће, Шиљки, Рајаковнћи, Цветише, Брезовица (Цари), Павићи, Двор (Каменци), Дучићи, Обрадо1 ПодатЕе о брачности овога схановништва у добу од 1869—1914 црпео сам из дарохијалне архиве у Мариндоду. 2 Нико Жуаанаћ, Извештај о антронодошком и падеоетнодошком раду и скскурзији у Бедој Крањској. (Из XXIII Годишњака Срп. Краљ. Акад.). Веоград 1910, стр. 17. 3 Нарочито нам је бло од момоћи г. Исак Вдаисављевић, гомирски кадуђер, тадашњи управник мариндолсве парохије.