Просветни гласник

54

НРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

вићи, Каменци, Милчиновићи, Радатовић, Булићи, Годеши, Дољаи, и Грмки, Куичани, Гудаљи, Куљаји, Гај, Ратковићи, Малићи. 1 Из Жумберка, Мариндола и Бојанаца има свега 308 посматраних особа, за које ћемо у следећем изнети антропометријске и комплексијоне податке. Код неких од ових особа било је могуће забележити само комплексију, код других опет уз то више или мање анатомских мера, према могућности. Наш материјал није хомоген ни по добу живота ни по полу, као што га је имао А. "\Уе181>асћ при проучавању војника од 20 — 25 године. Особе које емо ми посматрали у главном су дечаци и девојчице у добу рашћења, кад још човечје тело нема деФинитивне анатомске димензије. Услед тога антрополошка студија крањских Срба постаје много компликованија, јер се мора водити рачуна о добу живота и о полу. Међу тим то има и својих добрих страна. Забележене Физичке особине лреставићемо у овоме делу тако, да ћемо их поделити најпре у ове четири главне групе: А. Висина раста В. Мере главе, С. Индекс главе (шс1ех серћаИсиз), В. комплексија. (Свршпће се).

О Н Е М Ц И М А*

Кад је реч о упознавању једнога народа, није на одмет знати и шта се мисли о њему. Разуме се, само није на одмет; јер се с те стране не могу ни из далека очекивати онако поуздани резултати као код језика и књижевности. У појединим мишљењима, и страним и домаћим, може бити и нетачног посматрања. и погрешног суђења, и пристрасности, и још много других слабих страна, које све скупа јако муте тај извор за упознавање народне индивидуалности. Из њега се дакле мора црпсти са великом опрезношћу. Али је зато он ипак користан, нарочито због своје непосредносги; јер у њему- су готова опажања о народној индивидуалности, која долазе или од читавог народа, у виду пословица и изрека, или од истакнутих писаца, домаћих и страних. Осим тога, издвајању онога што је у њима тачно, као и код разбистравања мутнога извора, помаже врло много и само време: опо што 1 При антропогеограФсвом испнтиванл 7 Жумберка бидо би од интереса конС1атовати, која су пнена села стара, још из доба пре доласка Срба, а која потпчу од ових. У колвко ми је познато на томе бп се посду могдо иматп успеха, пошто постоје споменпци (листине) из днба пре доласка Срба, у којима се помпњу нека од данашњих села: У једној иовељи од г. 1249 спомиње се на пр. Кравјак, Церник, Сушида. Костањевац; г. 1428 Брашљевица (\^га81ау<1огГ). * Вид. »Сриски Књижевни Гласнив«, бр. 253—256.