Просветни гласник
56
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
види у горој светлости но што је, а нарочито у горој светлости но што је код других народа, и изрека да је у туђој руци комад увек већи важи за иароде готово толико исто кодико и за иоједииде. У нас ће се, на иример, реТти в сриска лосла" за много штошга што у опште нпје слаба страна, шш ако јесте, а оно се не налази само код нас, већ и код других народа, и то код н>их понекад у јачој мери но код нас. А код Немаца су ти песимистички погледи на себе још тсшћи но код нас. Они, на пример, имају изреку, по којој су „Французи мудри пре дела, Талијани на делу, а Немци после дела" 2 — изрека којом они сами у погледу умешности дају себи најгоре место. Међутим и Французи и Талијани дају Немцима, у својим пословицама, најбоље иесто, признајући им да су мудри баш на делу. Француска нословнца гласи: „Талијан је мудар претходно, Немац на делу, а Француз накнадно", 3 а талијанска: „Талијан је мудар пре но што ради неку ствар, Немац кад је ради, а Француз кад је већ готова". 1 Али не само Французи и Талијани, већ и Енглези и Пољаци дају Немцима то исто место у својим пословицама. 5 Значи дакле да су Немци гледали па себе и сувшне песимистички кад су у својој иословици одрекли себи баш ону особину коју им сви други признају. Како неповољно они умеју да гледају на себе, показује још боље израз „<1ег (1еи1зсћ? М1сће1", који, по немачком тумачењу, првобитно значи „глуп, суров", затим „гломазан, тром, неспретан, сањив", а само ио изузетку: „стрпљив, истрајан, жилав". 6 А баш тај израз употребљавају Немци о себи од нрилике онолико исто колико и ми „српска посла", те је за њих „(1ег (1еи1зсће Мјсће1" готово снноним за реч „Немац" Али они, поред тога, имају и израз који се тачно поклапа с нашнм „српска иосла": „Немци остају Немци" (Дк 1)еи18сћеп вшс! ћа11: БеиЈ.зсће")' употребљава се код њпх врло радо кадгод треба озиачити какав наопаки рад. — Као што се види, покудама које Немци имају о себи у сво.јим пословицама ире се може одузети но додати. И за њихове иословице важи дакле у главноме оно исто што и за стране: оне у својој основи обично садрже истину, те о суштини тврђења не може бити спора, али зато обим тврђења по правилу прелази праву меру. Листа страних изрека и пословица, повољних по Немце, врло је ограничена. У колико их има, у њима се Немцима, пре свега, радо
2 Вг. беог^ Кибпег: Б1е Беи(зсћеп 1111 брпсћ-угог!. НеГ(1е11зег§-. 1899. Стр. 13. Збирка иословица, састављена са иедовољно крптичностп, адп пуна драгоценог материјала. 3 Кпвпег, стр. 8. 4 КиИпег, стр. 9. 5 На пстом месту. " Ки®пег, стр. 14. ' Ки^Јпег, стр. 11.