Просветни гласник

66

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

правичан; и његова правичност и честитост чине да тамо никаква установа, чак и кад би била порочна. не може учинити зла." 62 Итако даље. У вези са последњом напоменом карактерисична је и једна анегдота коју Сталова нрича сасвим озбиљно. Неки поседник у Л.ајпцигу посадио је, по њеним речима, крај самог шеталишта јабуку. На њу је метнуо једно парче хартије у коме је молио да нико не дира плод, и онда му се ?а десет година никако није десило да му украду и једну једину јабуку. 63 Еао нхто се види, сасвим у Тацитовом духу, и „старо добро доба" излази пред нас у свој својој чистоти. Затим Сталова налази да су: истрајност, рад и размишљање такође карактерне црте немачког народа. 64 Али је много интересантије од тога њено саопштење о немачкој доброј нарави: „У протестанским крајевима Немачке извргаи се развод брака тако мнрно као да је у питању удешавање појединости за какву драму; добра нарав људи и жена чини да се не уноси ни мало горчине у те лаке раскиде, и како код Немаца има више маште но праве страсти, најчудноватији се догађаји одигравају са јединственом мирноћом." 65 Наравно, овде је врло тешко рећи да ли у таквим случајевима већу улогу игра добра нарав или одсуство праве страсти; али улога овога другога Фактора свакако није мања. Само се госпођа Сталова и другом приликом сећа немачке доброте! „Немци се", вели она, ,много више боје да не учине на жао но што им је стало до тога да се допадну Отуда су они, колико су год могли, подвргли учтивост правилима." 66 Још је важнија немачка карактерна црта коју Сталова описује овим речима: „Надмоћност Немаца састоји се у независности духа, у љубави према поучености, у индивидуалној оригиналности . . . „Нестрпљивост Француског карактера, тако пријатна у разговору, одузела би Немцима главну драж њихове природне маште, оно тихо сањалаштво, онај дубок поглед, који се помаже временом и истрајношћу да све открије". 6 ' Поређење са Французима избија у опште доста често и испада у корист Немаца много чешће но што би човек очекивао. Реч је, разуме се, о просечном Французу и просечном Немцу, јер су, као што Сталова згодно примећује, генијални људи увек земљаци међу собом. Али је баш стога њето мишљење и о једнима и о другима у толико интересантније. По њеним речима „у Француској има о сваком предмету толико готових Фраза да будала, помоћу њих, говори извесно време 82 Бе ГА11ета<*пе, стр. 26. 63 1>е ГАИетацпе, стр. 77. 64 Ве ГА11ета§пе, стр. 20.—26. 65 Бе ГАПета^пе. стр. 29. и 30. 66 Ве ГА11ета§пе, стр. 69. 67 Бе 1'А11ета§пе, стр. 65.