Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

доста добро и личи за тренутак на човека који има духа. У Немачко.ј незналица не би ни о чему смео да каже своје мишљење са самопоуздањем, јер како се ниједно не прима као неоспорно, човек не сме изнети ниједно ако није у стању да га брани: медиокритети су одиста већином ћутљиви, и у друштву не шире другу пријатност до пријатност љубазне накдоности". 68 Даље, су „код Француза будаде завидљиве и опадачи, док Немац, ма колико био ограничен, уме још да охрабри и да се диви". 89 Тако исто је, по Сталовој, у Француској будала живахан. али пун презирања. Он се хвали тиме што не разуме, ако се само у најмањој мери тражи од њега извесна пажња, и мисли да шкоди ономе што не разуме тиме што ће тврдити да је нејасно. Еако се у Француској сматра да успех одлучује о свему, чак и будале, у улози посматрача, мисле да имају утицаја на праву вредност ствари тиме што их не одобравају, и да себи на тај начин дају више важности. Људи средње памети у Немачко.ј су, напротив, пуни добре воље, они би црвенели што се не могу уздићи до високих мисли каквога славног писца: и далеко од тога да се сматрају за судије. они се труде да постану ученици". 70 У овим је редовима врло срећно истакнута једна од најбитнијих разлика између Немаца и Француза, и како је Сталовој, између осталога, несумњиво стало и до тога да се њени земљаци у понечем угледају на Немце, то она није могла ногобољи пут да утиче на њих. Најзад се, по Сталовој, Немци одликују и музикалношћу ; они и воле музику и имају дара за њу. По њеним речима се, „инструментална музика онако исто свуда гаји у Немачкој као вокална у Италији; природа је и у том погледу, као и у многом другом, више учинила за Италијуно за Немачку", вели Сталова; „за инструменталну музику треба рада, док је јужно небо довољно да глас учини лепим". 11 Али се, поред ових похвалних страна, у књизи „ОНемачкој" нала^е и многе друге напомене које не звоне као похвала. Тако Сталова, на пример, налази да ,извесна непристрасност, сувише велика правичпост, која карактерише Немце, чини да се они много лакше одушеве за апстрактне мисли но за животне интересе".' 2 Као што се види, мана проистиче директно из врлине. То је случај са многим немачким слабостима које Сталова каводи, и њена су објашњена стално од интереса, чак и онда кад је питање да ли су тачна. Тако на другом месту стоји: „Просвећени се људи у Немачкој живо отимају о област апстрактних истраживања и не трпе на том пољу никакву 68 Бе ГАИета^пе, стр. 57. 69 На кстом месту. 70 Ое ГА11еша§пе, отр. 56. 7Ј Бе ГАПета^пе, стр. 21.—22. 72 Бе ГАПета^пе, стр. 25.