Просветни гласник

68

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

стегу; ади доста драговољпо уступају силнима овога света сву стварност живота. . . Дух и карактер код Немаца као да не стоје ни у каквој хеђусобној вези: један не може да трпи границе, други се потчињава сваком јарму ; један је врло предузимљив, други врло илашљив; најзад, сјај једнога ретко даје снаге другоме, и то се лако објашњава. Опсежно знаве у данашње време само слаби карактер, ако он није учвршћен навиком на послове и вежбањем воље. Све видети и све разумети јесте јак раздог за неизвесност".' !3 И пре тога налази Сталова да „Немци сједињују у себи највећу смелост мисли са најпослушнијим карактером", само на том месту има зату појаву другачије објашњење: „Привилегисаност војничкога реда и преимућства која даје ранг навикли су Немце на најпотпунију покорност у односима друштвеног живота; код њих покорност није сервилност, већ тачност; они су скрупулозни у вршењу наредабакоје примају, као да је свака наредба дужност". 74 Као што се види. објашњења која Сталова даје код појединих немачких особина не треба увек узимати буквално. Али она уосталом и нису главна ствар; главно су саме особине, а код њих се Сталовој готово увек мора дати за право. После горњих напомена може се онда сасвим лако разумети и то што она налази да код Немаца ни „љубав према слободи није ни мало развијена; они", по њеним речима, „ни уживањем ни лишавањем слободе нису научили вредност која јој се може придавати" 15 . За овим се ниже читава поворка крупнијих замерака. „Човеку јеврло тешко", стоји на једном месту, „да се, излазећи из Француске, навикне на снорост и тромост немачкога народа: он се никад не жури, он налази сметње свачему; у Немачкој чујете то је немогуКе сто пута чешће но у Француској. Кад треба отпочети акцију, Немци не умеју да ее боре с тешкоћама, и њихово поштовање према сили долази више отуда што она личи на судбину но из макакве заинтересоване побуде" 76 . Сталова за све то да.је и објашњење, али објашњење врло мало ласкаво за Немце: „Пећи, пиво и дим од дувана стварају у Немачкој око људи из народа једну врсту тешке и запарпе атмосФере из које они не воле да изиђу. Та атмосФера шкоди активности, која је у рату бар тако исто потребна као и храброст; одлуке су споре, клонулост лако наступа, јер начин живота, који је обично доста жалостан, не улива много уздања у срећу"." У ову категорију иде, најзад, и напомена да су „Немци, са ретким изузецима, мало ,3 Ве ГАПета^пе, стр. '27. На истом месту. 75 1)е ГАИетадпе, стр. 25. ,6 Бе ГАНета^пе. стр. 20. " Бе ГАИетадпе, стр. 24.