Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

69

способни да успеју ма у чему што изискује окретност и умешност: све их узнемирује, све их збуњује, и њима је потребио онодико исто метода у иоступцима колико независности у идејама... Они не умеју да се нађу с људима, и у колико им се у том погледу да мање прилике да се одлуче, у толико су задовољнији".'' 8 Еао што се види, све су ове замерке такве природе да је тешко рећи да л.и су теже или тачније. Замерка о спорости и тромости немачкога народа може изгледати неправедна само на први поглед, онда кад се има пред очима велики полет Немачке за последњих четрдесет година; али посматран из близа, немачки народ показује и данас те нсте карактерне црте, и оне би при иоле знатнијем политичком поремећају постале опет видне и из далека. Напомена о „методу у поступцима", који је Немцима онолико исто потребан колико и „независност у идејама" снада не само у најдубље које је учинила госпођа Сталова, већ у најдубље што су опште икад учињене о једном народу. Из ње међутим јасно излази да је „метод у поступцима" код Немаца само једно нужно зло, и да, према томе, не треба од њега силом правити врлину. Сталова, даље, налази да „Немци, у књижевности као и у политици, имају и сувише поштовања према странцима и немају довољно народних предрасуда".'' 9 Она у том погледу иде чак тако далеко да, после напомене да Немци не знају за превару, вели од речи до речи: „ако би се та мана икад увукда међу Немце, то би се могло десити само из жеље да подражавају странцима, да се покажу тако исто вешти као и они, и нарочито да би избегли превару с њихове стране". 80 Кад се то лепо мишљење које Немци имају о странцима доведе у везу са већ поменутим неповољним мишљењем сгранаца о Немцима, онда се добија једна подударност која врло много казује. Та подударност казује врло много чак и онда кад би се узело да је и једно и друго мишљење претерано, а да је то што она казује за Немце и сувише неповољно, не треба нарочито истицати. Сталова тако исто налази да Немци имају и сувише обзира за ранг. „Немачка је учтивост срдачнија од Француске, али у њој има мање преливања; у њој има више обзира за ранг и више опрезности". 81 Докле међутим може ићи тај обзир за ранг, види се из овог саопштења: „Сећам се да сам, у Саксонској, била на часу метаФизике код једнога славног ФилозоФа који је стално цитирао барона Лајбница, и никако га говор није могао понети толико да изостави

1:8 Бе ГАПетадпе, стр. 26 — 27. ,9 Бе ГА11егаа§пе, стр. 19. 80 Ое ГА11ета§пе, стр. 19. 81 1)е 1'А11ета§пе, стр. 69.