Просветни гласник

70

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ту баронску титулу, која се ни ма.10 није слагала са именолЈ човека који је умро готово пре читавог века". 82 Али ни овим нису исцрпене замерке које Сталова чини Немдима. Они су још и невични разговору. „Код њих се врло ретко налази хитрина духа која оживљава разговор и ставља у покрет све идеје", вели Сгалова 83 , налазећи, уз то, да је и сам немачки језик „много ненодеснији за прецизност и брзину разговора од Француског". 84 По њој, Француз уме да говори и онда кад нема никаквих идеја, док Немац не уме ни онда кад их има много. „С Французом се можете забављати чак и онда кад нема духа. Он вам исприча све што је радио, све што је видео, своје добро мишљеае о себи, похвале које је добио, о великој господи с којом се познаје, о успесима којима се нада. Немац ако не мисли, не уме ништа да каже, заплете се у Форме које би хтео да учини уљудним и које доводе у незгоду и њега и друге\ 85 М. Тривунац. (Свршиће се)

ШКОЛА И ИНДИВИДУА

Човек воли да се нада да ће се цивилизовани народи све више приближавати, и да ће научити, не само, да се познају, разумеју и да се потпуно нроцењују, већ да ће једни на друге преносити оно, што имају доброга, и да ће тежити, општом слогом и споразумом, једноме узвишеном циљу. Кад се посматра шта се догађа, открива се врло много ствари које правдају ово срећно очекивање, али се исто тако откри^а и много ствари насупрот томе: свуда, доиста, где људи треба заједнички да живе, наилазимо у њиховим напорима на двогубу тежњу: реципрочни споразум и унутрашње одупирање, и то је сушта истина, како у великим тако и у малим питањима. Но, у исто доба, у колико односи, који су постали врло лаки, допуштају људима да се познаду и да измењују своје осећаје, изгледа да и привезаност свакога од нас своме личном гледишту и наша критиковања кад се наше гледиште не слаже с гледиштем других на исте ствари, — изгледа да се и та два Факта увећавају и да расту у пропорцији. Нама је, у неку руку, акше веровати себи сличпим створовима, кад смо далеко од њих, него ли остати при заједничким идејама, кад смо једно поред другог. Из82 На истом месту. 83 Бе ГАНета^пе, стр. 30. 84 1)е ГАПета^пе, стр. 69. 85 1)е ГАПешаЈгпе. стр. 56.