Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

71

гдеда, доиста, да је тешко да сами себе спречимо да пређемо, ако не од љубави мржњи, посигурно, бар, од сличности различности држања, од мпле доброте достојансгвеном држању, од интелигенције незнању суседову. Често, тако исто, не осећамо све оно што имамо заједничког са нама сличнима, и нарочито смо погођени оним што насразликује од њих. И, у свему овоме, нисмо говориди о сукобу интереса, ни о утидају који он врши, непосредно или доцније. на диспозиције које имамо једни према другима. Народи немају можда ништа што би им било тако заједничко, опште, као тешкоће које се тичу њихових егзистенција. Једне исте жалбе и тужбе одјекују по свима земљама и решење озбиљних садашњих питања јесте, у многом погледу, рад апсолутно интернационалан нарочито стога што се ове тешкоће тичу унутрашњег живота народа, а не посебног положаја ма које било индивидуе. Ове су тешкоће свуда једне и исте, а то делом долази од тога, што су народи пређе имали исту цивилизацију. Тако, на пример, практично васпитавање код европских народа, поред разноликости у детаљима, још подлежи утицају психолошких идеја Средњега Века и Ренесанса: сви протести и све реФорме последњега века нису биле у стању да поруше онај утицај Жеља, потреба за потпуном еманципацијом јури кроз све цивилизоване земље, али се не покушава и не тражи — такав је дух нашег времена — да се мирно расветли питање. Не чини се напор да се озбиљно свладају разнолике тешкоће које се подижу; не, хоће се промена, и то на један пасиониран начин: таква је потреба која се сасвим одређено свуда маниФестује. Спорне тачке су, данас, многобројне, и у двама таборима, који воде борбу, с највећим жаром траже се ствари, које су дијаметрално супротне. Сви су међутим, изгледа, сложни у том, да траже да се у школско васпитање унесе, више но што се то икад досад радило, специјалне пажње према индивидуалној природи сваког појединог ученика. Малобројни су они, који, не одричући апсолутно да такав захтев може имати оправдања, покушавају да утврде да је ствар немогућна или врло мало оправдана: то су педагози теоретичари и политичари(!!). Но њихов глас није био у стању да угуши наивне подвиге пасионираних оптимиста. И на тај начин појмљив је протест ових последњих, кад се погледа негдашња немарност и данашње аспирације. Но не упуштајмо се у даља разлагања, већ прецизирајмо постављени задатак. Када се, првипут, скупе деца из различних породица, код једнога наставника, врло се мало узнемирава питањем да се зна: да ли ће свако дете бити васпитано, и да ли ће се е њим поступати према његовој посебној природи. Сваки не треба да очекује да има оно што други имају, он треба, наставом и кућним редом, да буде моделисан