Просветни гласник

НАС1АВА Ж КУЛТУРА 77

индивиду, и да је разлика велика између индивидуе узете случајно и инднвидуе обележене. Кад се погдеда, у правој светдости, дужност васпитања, мора се признати да се пре свега ради на томе да се развије социјална вредност, а не само да се потпомаже еволуција индивидуе у смислу н.езинога највећег благостааа. Свакако, маса добија развићем драгоцених подобности сваке индивидуе, и она ће имати само тако стварне вредности, ако јој се непрекидно придружују и у н.у уносе индивидуалности озарене. Но, поред овог сасвим специјалног рада који сесастоји у томе да се развије подобност индивидуе, остаје и за њу обвеза да се повије према добрим правилима која су заједничка за све, да асимилише, да би их усавршила радом, опште елементе цивилизације, и да победи своје егоистичне тежње. Без икаквог двоумљења између захтева и права индивидуе и оних друштва не треба тражити праву средину, не треба се одупирати захтевима само оним што је индивидуално, не треба ограничавати и сводити на праву меру. Но има одиста, специјалних подобности за које се у наше дане — и то није случај само са онима који су заинтересовани, — тражи протекције и права; тачно се и одређено окривљују наше школе да им то не дају. Хтео бих да говорим о оним природама утеничким које су врло много одарене имагипацијом, али су мање срећне у погледу меморије и у погледу моћности резоновања. Има опет других ученика који су врло окретни у практичним наукама, или индустријским, или који можда показују уметнички укус, али који су у толико мање подобни за схватање, као и у размишљању о филозофским стварима. Код других опет преовлађује ватрена душа, и они необично много трпе што су затворени између четири зпда у разреду и што нису тако у стању да се користе својим срећним диспозицијама. То су специјалне природе које стварају у настави потребе о којима наше више школе морају водити рачуна. Без сумње, пошто је ве^ створена природа код ове деце, биће врло тешко нашим школама да нађу оно што им треба; у сваком случају избећи ће се то да се буде неираведан према њима, што ће рећи да се о њима рђаво суди и да се са њима рђаво поступа; разни насгавници стараће се о томе предано. И у овом погледу већ је учињен прогрес. Кад се само помисли, а то је било нре непуних педесет година, да су грчки и латински а кад што и стара историја, једино постојали и сачињавали програм, и да су сви они који не би били јаки у граматици и латинским вежбањима ироглашавани за неподобне, кад се само то има на уму, може се рећи, да је учињен велики корак, јер наши данашњи програми обухватају многобројне науке, тако да сваки ученик може, према своме укусу и својим подобностима бриљирати у математици, у нриродним наукама, може се одликовати у матерњем језику или у другим јези-