Просветни гласник

78

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

цима и т. д.... да сваки ученик може, у врдо великој размери, накнадити на једном месту оно што му на другом недостаје, и да се у томе огледа мидост која се све либерадније указује. Сех\г тога, створене су сваковрсне више школе. све су више исцепкани програми, тачно према подобностима и укусу ученика. Пе може се дакле одрицати да није учињен ирогрес. Да .1И ће се доцније ићи даље да се иодражава извесним аме ричким школама, у којима је избор предмети за учење остављен ученицима.? Американци су врло поносити овом установом; они себи приписују у заслугу и славу што зарана с младим људима поступају као са одраслим, остављајући им с највећом слободом у покретима потпуну одговорноет за њихове иоступке. Али, зар није паметно и сасвим оправдано да још несталожена памег ових жутокљунаца буде покадшто поправљена, и да јој се помогне сталоженим умом зрелијих људи ? И зар не треба такође стварати њихову вољу, сиецијално им намећући дужности, које им се не свиђају ? Зар нам многи између њих неће бити захвални што смо им наредили да учине нешто и против воље ? Да ли се наша улога састоји у томе да оставимо потпуну слободу воље нашим ученицима, а да је не поведемо и не управимо одређеним путовима? Вероватно је да и у будућности, каогод и у садашњици, наше више школе у Европи неће никако прихватити овај амерички систем, и вероватно пре ће се са овим покушати у нриватним школама. Уосталом, може се само пожелети да се овакве школе што пре појаве и да им се укаже народна наклоност; у њима се у згодно време могу учинити пробе и покушаји, којима ће се наше државне школе моћи користити. Међутим, и сама народна школа имаће у скорој будућности да потражи и да оствари врло важне промене. Данас изгледа да се по немачким школама, по одобрењу министрову, уводи један систем досад непознат. Покушава се, да ученици виших разреда не морају сви бити обавезни да раде униФормне задатке, допушта им се да израде из науке, коју сами буду изабрали, специјалне задатке и тога ради ослобођавају се других задатака. Овај систем релативне слободе тек је у покушају. Што се мене тиче, ја могу одмах изјавити да је ова организација задатака Факултативних и обавезних, кад се психолошки говори, изврсна, и да она показује пригрес у оаом паштењу које треба унети у поштовање индивидуалности ученикове. Уз ово питање везује се државом немачком овлашћено стварање ђачких кућа, које се разликују од војничких касарни, и које су интернати; оне су организоване као „породичне куће", у којима станује врло ограничени број ученика, који су удружени у интимном кругу, под озбиљном и благонаклоном унравом. Како поједине породице због веома развијеног друштвеног живота нису више у стању да подижу и васпитају своју децу, само се може пожелети што већи број оваквих установа.