Просветни гласник

90

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЕК

зависна и много тачнија и рационалнија од Њутонове" 7 . Откуда аутору то сазнање, да је Лајбнидова метода тачнија од Њутонове? Та здрав разум учи, да нешто, што је мало вигаегареда (у већем степену тако рећи) ман>е је од онога што је мало нижег реда, а код аутора је то обрнуто, који суди о Њутну, да му је метода нетачнија од Лајбннцове. Па каква би тек Лајбницова метода била, да је овај мислио, да је бескрајно мала кодичина вишега реда бескрајно велика у односу на бескрајно малу количину нижега реда! Каже ли игде аугор у чему лежи веза између философских и математичких мисли код Лајбница? Како је појам диФеренцијала утицао на ствараље философских основних мисли? То аутор није увидео, као што ћемо показати код појма супстанције код Лајбница. Само читамо: „диФеренцијал", „бескрајно мала количина", „бескрајно мала количина нижег реда", „бесконачно мала количина вишег реда" и т. д. а на што све то ? Да нам, поуздано, покаже, како је и он нешто окусио од инФинитезималног рачуна, само што то чуло није примило ствари онако, као што су, већ изврнуто 8 . Аутор излаже Лајбницов систем. „Појам, ко.ји преставља сједињење материјализма и спиритуализма, и по томе централни појам Лајбницове ФилосоФије јесте појам монаде или душевног атома... Лајбниц почиње најпре са анализом материје" 9 . „...С тога Лајбниц континуирану распрострту материју искључује из објективног света и сматра је као чисту субјективну неразговетну преставу монаде, и то је оно што он назива ирвом материјом, док под другом материјом разуме сам реални комплекс монаде, у који се да разложити свако материјално тело, комплекс монада, који преставља чист конгломерат без икаквог континуитета. С тога и тврди Лајбниц, да арва материја, ношто у њој нема никакве активне силе, не може бити супстратум реалне (другеЈ материје, која је непробојна и инертна, што значи да је активна" 10 . Али аутор није разумео, шта Лајбниц подразумева под првом и другом материјом. Лајбниц каже: „Материја по себи или маса (шо1ез) која се може назвати ирвом материјом, није супстанција па ни агрегат супстанција, већ нешто непотпуно. Друга материја није једна супстанција, већ множина сунстанција". 11 Додамо ли овоме још шта Лајбниц под 7 Ист. нов. фил ., р. 197. — И Њутн је проналазач инФпнитезималног рач^чаа. 8 Види доле о значају Лајбницових математичкпх мисли по његов аојам суастанције. Ту лежи веза. 9 Ист. нов. фил ., р. 199. 10 Ист. нов. фил ., р. 200. 11 Аајбнпц ВегпоиШ-у (1698): »ОЈе Ма1епе ап 81сћ зеЉз! о<1ег сИе Шавзе (то1ез), (Ие тап аисћ егвГе Жа1епе пеппеп капп, 181 кете 8и1>8(;ап2, ја, шсћ! етта! ејп А§§ге§а1; уоп Зићз^апгеп, зопДегп е(дтаз ТТптоНзШшНдез. Б1е гисегГе МаГегГе (тазаа) 181 тсћ+. ете 8ићз1 ;ап2, зопЛегп ете МећгћеИ; уоп Зићз^апгеп«. 0-. \\ г . Т јрј !)-