Просветни гласник
приказб и оценк
89
новијих ФИлосоФа — Дикартов, Спинозин, Лајбницов, Локеов, Беркдијев и Јумов — оно дакде што чини језгроиглавни садржај новије ФилосоФије у главном сам изложио сасвим самостално, по самим непосредним изворима, делима њихових преставника" 3 . Аутор и суди о Лајбницу; значи да га је, као што сам каже, студирао. Ево шта вели за Лајбница: „Лајбниц је био универзални геније, геније какав се није у свету родио после Аристотела. Лајбниц је био и правник и историк и природњак и математичар и философ и теолог и т. д. особито као математичар и философ спада у прве духове свих времена, шта више могло би се тврдити да је то био највећи дух, који је игда иостојао" 4 . Сад позивам читаоца, да покажемо разумевање ауторово Лајбницовог система, и служићемо се непосредним изворима, као што смо и до сада радили. Позната је ствар, да је Лајбниц један од проналазача инфинитезималнога рачуна и сасвим је тачна мисао, да су Лајбницове математичке идеје веома утицале на развитак његових философских погледа, као што су и обрнуто математичке идеје добијале потпоре од философских размишљања, као што Лајбниц сам вели. И наш аутор је хтео да покаже ту везу између математичких и философских идеја код Лајбница, те каже: „Осим тога математички принципи Лајбницови имају и еминентно философски значај: с једне стране само се на основу њих може разумети сама философија Лајбницова" ... 5 Онда говори о појму бескрајко малога и његовим разним редовима. „Принцип инФИнитезималног рачуна састоји се дакле у томе, што се као граница правол.инијске Фигуре сматра криволинијска Фигура, и тај је принцип могућ само тако, ако се учини претпоставка, да постоје бесконачни редови бескрајно малих количина... Принцип идентитета праволинијске Фигуре ■са бескрајно малим странама са криволинијском Фигуром могућан је саме под претпоставком ових бесконачно малих количина различног степена, и то само онда, ако се узме, да свака бескрајно мала количина нижег реда ишчезава и аостаје иотиуно нула кад се уиореди са бескрајно малом количином вишег реда, којаје у односу на њу бескрајно иелика" 6 . И овде је аутор право стање ствари изврнуо. Ко нознаје елементе инфинитезималног рачуна, та.ј зна, да су бескрајно мале количине вишега реда мање од бескрајно малога нижега реда и да се чесго ири рачуну занемарују. То стоји у сваком уцбенику диФеренцијалног и интегралног рачуна и онај, који тих ствари не зна, не сме писати некажњено ове речи: „...али је »1ајбннцова метода потпуно не-
а Ист. нов. фпд ., р. V. 4 Ист. нов. фил ., р. 191. 5 Ист. нов. фил ., р. 194. — Наш курсив. 6 Ист. нов. фид ., р. 195. — У оригиналу вурсив.