Просветни гласник

ПГИКАЗИ И ОЦЕНЕ

227

Дванаеста говори 0 аомирљивим људима (Без ебрп1з-1атронз) који у животу и у другатву играју исгу улогу коју одбојници на железницама и рскавица у спојевима костију. (Свргаиће со) Фридрш Ниче: Тако ]е гозорио Заратустра, нрсксо др. Милан Ћцрчин. Цеиа 3 динара. Сриска књижевност не може се баш похвалити да има много ваљаних ирсвода са немачког језика, јер се ретко који преводилац узгео толико еманцииовати, да се на његову преводу не осете трагови немачке сннтаксе. Отуда је код нас добар превод са немачког врло редак. Из овога разлога обрадовалд смо се. кад схо видели да смо добпли превод са немачког језика од једног од најкомпетентиијих лица за то, од човека којп предаје немачки језик на нашем унпверзитету. С правом смо могли, с тога. очекивати да тај препод далеко Одвоји од свих досадашњпх превода и својом тачношћу у значењу преведенпх речи, јер је нреводидац проФесор немачког језика на универзитету, и ленотом сриског језика, јер је преводилац српски књижсвник. Да очекујемо лен и савршен превод руководио нас је још и тај Факт, што је ово први књижевни рад пз преводиочеве струке, од како нредаје на нашем универзитету немачки језик и књижевност, па смо веровали да ће преводилац у тај свој рад уложптн много труда. Ја, лично иристуиио сам читању овога иревода са особитим задовољством и нарочитим планом. да на њему контролпшем и корегирам значења речи у свом, скоро оштампаном немачко-срнском речнику. А кад сам ирочитао нреводиочево врло тачно мишљење о превођењу са страног језика, а поред тога похвалну критику баш р самом преводу, веровао сам да ћу наћи богату грађу за свој речник. Да, тако сам мислио и веровао пре но што сам приступио читању и упоређнвању са немачким текстом. И било ми је крнво, врло криво што се господин Ћурчин потрудио, да ми се те лепе илузије брзо разбпју, да се, тако рећи, расплпну као мехурп од сапупице. Врло сам брзо наишао на. закве стварн, за које нисам могао ни у сну снити, да ћу их, макар и у најмањем обиму, наћи у овом преводу. И што сам даље одмицао у читању и сравњивању са оригиналом, наилазио сам на све већи број п на све крупније грешке. Да би се тим мојим иримедбама могли користити и остали читаоци Ничеова Заратустре, и да би се и сам преводилац могао послужити њима нри другом пздању. .ја, ево, најважније од њих објављујем. Г. Ћурчин вели за свој цревод: „Ипак сам се иритом трудио да не повредпм врховно правило при сваком иревођењу: да се у преводу не казује друкче него у орпгиналу оно, што је п аутор, на свом језику, могао исто тако, и с истим еФектом, друкче рећи, да је хтео. И ово овде истнчем нарочнто, јер се може многоме учинити да је у овој књизи понешто трсбало друкче, боље, рећи; нека се сравни дотично место с оригиналом, иа ће се често наћи да је и Ниче, да је хтео, могао исто тако „боље" рећи, — а ја нисам држао да ми је доиупгтено да дотерујем Нпчеа". А сад да видпмо, у колико се г. Ћурчин држао овог. леиог резоновања о превођењу. 1) Штамиарске грешке : Гет<1 - пријатељ (67. ненријатељ); Агћеј(;-рат (68, рад); МисЦдкеМ;-умирање (64, умарање); а!зо запд-тако .је говорио (179, тако неваше); наслађе (98, најслађе); од ћипака (209, од чипака), и т. д.