Просветни гласник
230
"УУЈе тК; ЈлсМ гтс1 бсћаИеп 51е \У1<1ег етапЛег з1ге1>еп, (Ио доМИсћ б1ге1)епс1еп како бацају светлост и сен један преко другог стремећгг у висину. (158; Како с.е боре један иротив другога светлошћу и мраком они који божански теже).
„У^еће, \уеће (1еп 8исћепг1еп!" а1зо 5сћо11 е§ уоп јећег. — „Држите оне г који је . још траже!" тако се чује од вајкада и са свих страна. (160; ..Тешко, тешко онима, који је граже!" тако је брујало од вајкада).
... ,,Уот Уо1ке кат кћ, уоп (1оП ћег кат тјг аизћ б-оИез 8Итте~...Из народа сам дошао: глас народа. гАас с-ина божјег". (161:...„Из народа сам дошао: отуда ми дође н глас Господњн").
1сћ \уаг1еш1е Аидеп зеће иш! (Не егћеШеп Касћке (Зег 8ећпзисМ. — .., што видим очи, које чекају, н гледам у ноћи чежњом обасјане. (166 : што видим очи, које лшчеку.ју н обасјане ноћи чежње).
...: \уаз \\*Ш те1пе Ехп&И; 1је 11ћгег У1еН'а11! —: куд би моја једноетавност са њиховом многострукошћу. (202; : шта ће моја нростота код њихове препредености!)
Оваквих ствари нма још много. А кад бн се који стручњак у филозофији иотрудио и сравнио цео превод, уверен сам, да би пронашао и миого страшнијих грешака. 4) Изостављена места. Б'ао знак аљкавосхи преводиочеве служе доста честа прескакања. Тако чнтави одељци нзостављени су на странама 83, н 234. Изостављене су и неке реченице, стр. 88, 114. Сем тога на доста места изостављене су поједине, пначе врло карактеристичне, речи. У оваквом делу тога не би смело бити. 5) Недопуштене грешке у српском језику. У преводу нанравио је г. Ћурчин таквих грешака у сриском језику, да се човек просто мора згранути. Зар доцент универзитета п српски књижевник може правити и такве крупне грешке! Тако на пр. стално пише: је си (92, 104, место : јесп); не Ку, не ће и т. д. (нећу, неће): сисајући (165, сишући); звиждуАи (219, звиждећи); бежуКи (Х1У. бежећн): са Ниче (XXVIII, са Ничеом); 0 Бе'ликом Подну (120), о часу подна (120; реч: иодне не може се мењати); дванајест (дванаест); иетнајест (петнаест); самном (60, 164, 235, са мном); утонути у < итости и леиоти (188, .. у сптост п лепоту); записао на иарче хартије (XIX, заиисао на нарчету хартије); четрдесет мислима (37, од четрдесет мисли); најволе (170, највише воле); грабеКи лав (33, лав који граби); таки, оваки, каки (такав, овакав, какав); реч: жар употребљена је као пменица женског рода, а она је мушког рода. Сем тога је г. преводилац на више од тридесет места употребио обичне прпсвојне заменице место оиште ирисвојне заме:.ице : свој; а има и обратних случајева. Какво је г. Ђурчпново знање пнтерпупкције и писања великих почетнпх слова, нека локажу овн примери: „Шта је то, љубав? Шта је то, стварање? Шта је то, чежња?"