Просветни гласник

ирикази и одене

231

„Ја сал од Даиас, и од Што је пегда било. рече хад: а.ш и.ма у мени нешто Што је од Сутра, и од Прекосутра. и од Што ће некад бити (208)". Г. Ћурчин је кадар да напише и овакву реченицу: „И ослобођени духом мора још да се прочисти". — Друго је: очистити се, а друго: ирочистити се! Или: „мој поглед пада суноврат у вис." — Ако ово није бесмислица, онда не зпам шта је! Или, најзад. ово: „Јуче пред вече ослови ме мој најтиши час: то је име моје страшЕе-господарнце". — 81ипс1е је у немачком жепскога рода и зато је метнута овде реч Негпп, а г. Ћурчин то преводп буквално и без разумевања, те излази да час може бити госиодарица (место: господар). Кад се овим крупним грешкама додаду и све ситније, којих има врло много, и кад се узму у обзир многе, без невоље и чудновато сковане речи, онда се тек види да је г. доцент и срнски књижевник врло слаб зналац срнског језнка. Најзад морам још и ово напоменути. У Хаитапп-овом издању Ничеових дела наведени су у иредговору ове Ничеове речи: „АиЈ- е1пег И1а, ћосћ и1»ег «3ег §епапп(;еп Р1а22а, уоп Дег аиз тап Кот иђег51ећ1 инс! ИеГ ппкеи (11е Гоп1;апа гаиксћеп ћбг!;, \уигс1е јепез ехпзатвке 1ле<1, (1аз је §е(Исћ(;е(; тсог<1еп 181;, с!аз КасћШеЛ §есИсћ1:е1". Еод г. Ћурчина налази се ово: „...и ту је, на ппјаци Барберини, у једној високој лођн, откуда се може прегледати цео Рпм, н где се чује како одоздо жубори Фонтана, испевао „Песму у ноћн" из другога дела „Зоратустре", „ону најусамљенију песму која је икада нспевана",... Еао што се види, господин је Ћурчин само означио као Ничеове речи оне под наводом, међутим требало је све метнути под навод као Ничеове речи, јер је г. Ћурчин буквално нревео целу реченицу (само оно: „ип^еп"не значп: „одоздо" него: „доле"). Јов. Бангрга.

2. ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

Српска Краљевска Академија Наука. — Академија Природних Наука имала је састанак 1. Фебртара ове године и на истоме посвршавала ове послове: 1. Академик г. др. Богдан Гавриловић нрпказао је расправу г. д-ра Ј. Мајцена: „Геометричко одређење стрикционе линије опћенога хипорболоида" и саопштио, да се пста према начину обраде може објавити у Акпдемијпним издањима. Одлучено, да се ова расирава штампа у Гласу I разреда. 2. Прпказанп су списи којп су поднети Академији на расписанк стечај за награду пз Задужбине Пере Е. Јанковића: „Раипа 8егМса". Со1еор1ега I део : П.теме Сага1)01(1еа", „Методнка прпродтшх наука", „Основи Бопшовићеве атомистике", „Голт у Србији" и „Ферменти и Физиологија" г — па је одлучено, да све ове списе прегледају и оцене г. г. академици Ј. М. Жујовпћ, С. Урожевпћ и др. Б. Гавриловић. Председништво Академпје имало је састанак 1. Фебруара 1912.: 1. Како се на расиисани стечај за прошлогодишњу награду из Задужбине архимандрнта НићиФора Дучића нико није јавио, то је по чл. 10. задужбинских правпла одлучено, да се овом наградом хонорише дело г. д-ра Ст. Станојевића : „Борба Дубровачке и Барске Архиепископије", које се штампа