Просветни гласник

280

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Ја немам довољно речи којима би могао препоручити добро смишљене и деио изведене екскурзије. Ја сам у евоје време, у 1890. години, на скупштини аустријских проФесора у Бечу, о томе беседио и бранио ученичке екскурзије и казивао све добре стране њихове, па сам био срећан да је моја теза о њима на скупштини примљена. И данас мисллм о њима као пре 22 године. И уверен сам да је спремању екскурзија место у шкоаској задрузи. Тек кроз њу ће и екскурзије добити онај значај за морално васпитање које им је науком одређено. Помагање еиромашних ученика врши се и данас у нашим народним и средњим школама. Али то се врши непотпуно и неваспитно. Давање новаца деци у руке није добро. То се данас ради у средњим школама. Дати детету сиротом у очи Божића капут или ципеле то је недовољно. То се ради у народним школама. — Школске Задруге морају и у том правцу да ударе са свим другим, много рационалнијим и практичнијим путем. По примеру задруга европских или нарочитих друштава, оне ће уз школе основати нарочите школске кујне, у којима ће сиромашни ученици добијати бесплатно, а други за врло мале паре (рецнмо 0-15 до 0 - 20 дин.) ручак и ужину. Али уз те кујне имаће зими и топлу собу где ће, под надзором, учити и радити своје школске задатке, а лети у башти проводити време опет под надзором. На тај начин школске задруге не само што ће нахранити ученика, него ће га склонити с улице, довести под надзор добра човека, који ће му у многоме помоћи, а уза све то дати му меета за рад. Оваква помоћ права је васпитна помоћ. Школске ће задруге њу савршено да испуне. За болесне ученике народних и средњих школа, или кад на кога од њнх наиђе беда и невоља, за сад се нико не брине. Школске Задруге треба да понесу не само то, него да нађу пута и начина да помогну своме маломе задругару у беди и несрећи. Нека се он још у раним годинама осети јак у маломе друштву своме. То ће бити од неоценимога значаја за његов будући живот. Никада он неће заборавити тај утицај школске задруге. Има још нешто што треба српским школским задругама. Као што у сваком јелу мора бити зачина, тако и сваки поеао треба да је зачињен нечим иријатним. Не може се вечито само радити. Тојетешко одраслима, а ученицима је немогуће. Дајте деци и уживања и забаве, дајте им игре. Задругарство пека буде зачињено забавом и игром. Али и забаве и игре морају бити достојне задругарства. Забава не сме бити безгранична, нити игра пустоловна. Достојанство задруге, њен углед и њена слава траже да и забаве и игре буду промишљене. Далеко сам од шаблонскога забављања, још даље од неког облика туторства или