Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛ.ТУРА

281

наметања. Не, забаве и игре сриеке школске задруге морају бити депе и миде свима задругарима. Они треба на њима да се одушевљавају, загревају и одмарају, да уживају, али не да сагоревају и екзадтирају. Оне то и не могу, јер задругарске забаве врше се у средини наставника и родитеља ученичких. Сви ти узимају учешћа у тим забавама. Њихово присуство учиниће да ће то бити депе игре и корисне забаве. Као што видите, српске шкодске задруге, по моме мишљењу и по овоме издагању, имају да обухвате цео живот шкодин. Оне доводе у везу наставнике с родитељима, а обоје са ученицима и то на најразноврснијим пољима рада и живота и у добру и у злу. У добру деде радост, а у злу узајамно се помажу. Оне везују сидан сноп, који нико прекинути не може, а све то раде у корист бољега васпитања. Српске шкодске задруге имају да спремају ученике за живот, а ко је пречи, ко позванији да то изврши него наставници и родитељи. (Свршиће се)

0 ИЗБОРИМА „С1АВЕН0-СЕРБСК0Г МАГАЗИНА" ОД 1768. 1

У својој оцени књиге I 1 . Тихомира Остојића „ Сраска ктлжевност од велике сеобе до Доситеја ОбрадовиКа " (Карловци, 1905), а која је изишда у С. Е. Гласнику 1905, ја сам указао на извор једиог састава ОрФединова Славено - сербског Магазима од 1768 овим речима: „Г. Остојић слути (стр. 91) да је Писмо Ахмета, сина Солиманова, к младому Али, сину Ибрахимову, које се налази у ОрФелинову Магазину (1768), рускога порекла; и .јесте. Десет година пре Магазина, 1758, надази се у руском преводу А. Нартова ово ПисЂмо Ахмета сшна Солиманова кг молодому Али, сшну Ибрахимову, које подсећа на Монтескијева Персиска иисма и друга ориентална писма Француске књижевности" 2 . Ово сам рекао на основу књиге В. В. Сиповскога Изо исторгп русскаго романа и иовћсги, Част I, XVIII вТжг (Спб, 1903), стр. 2, где је забедежено да се овај Нартовљев превод налази у часопису Сочиненгл и иереводи к<, иолзЂ и увеселетњ служагцГн (1758, генварв); ја сам закључио о овој истоветности Нартовљева превода и ОрФединова састава по насдову како је Сиповски забележио, а сам Нартовљев превод, односно часопис у ко.јем је он изишао, нисам тада имао придике видети.

1 Предавање држано на VI еастанку Друштва за сриски језик и књижевност 10. маја 1911. године. 2 С. К. Гдасник. 1905, XIV, 553.