Просветни гласник
282
просветнн гласник
Бавећи се године 1910 и 1911 у Петрограду, ја сам у Императорској Публичној Библиотеци нашао поменути часопис и превод Нартова, и прегдедао га у циљу да се на извору уверим о тачности свога закључка. Том придиком сам видео да часопис Сочиненгл и иереводш кг иолзт и увеселент служашгл није ништа друго до познати часопис ЕжемЂслчнтн Сочинетл, за који је Г. Т. Остојић, не у поменутом него у једном доцнијем (1908) чланку о ОрФелинову Магазину \ опазио да је то узор ОрФеаинову Магазину, по карактеру, распореду, техничкој изради. Тиме се мој закључак донекле сложио са закључком Г. Остојића, и ако су наша трагања ишла раздичним путевима. Пошавши по том трагу, ја сам ближе поредио Писмо Ахмета из ОрФединова Магазина са његовим руским извором, као што сам нашао у истом руском часопиеу изворе још двама саставима ОрФелиаова Магазина, које Г. Остојић није могао наћи, не имајући све свеске поменутог руског часопиеа при руци. Та своја надажеља објављујем овде. I П-исмо Ахмета из ОрФелинова Магазина (стр. 48—69) одиста је превод састава ПисЂмо Ахмета сина Солиманова кг молодому Али шну Ибраимову, који је изишао у руском часопису ЕжемЂсечнип Сочиненгл, св. за јануар 1758, стр. 50—83. То се може видети при првом поређењу српског и руског текста. Српски текст иочиње овако: „Ахметг. сннђ Солимановг. желитЂ младому Али, снну Ибраимову, что бн почитовао онт. себе за свагда срећвнимт.; ово то еств една наввећвл срећвл, ко10мђ смертннп наслаждавати се можетг, и нитко не можетт> себе срећвнимг почитати тко ненма добре сов^сти" ( Слае. серб. Магаз. стр. 48). Руски текст гдаси овако : „Ахметт., сннђ Солимановг, желаетЂ младому Али, снну Ибраимову, чтобг почиталЂ онђ себл за всегда шастливнмЂ; С1е то еств одно наиболБшее ш;аст1е, которнмЂ смертнои наслаждатвсл можетЂ, и никто не можетЂ себа шастлнвнмЂ почитатв кто не им^етЂ добро! сов ^сти" ( Ежем. Сочин. 1758, генварв, стр. 50). Превод је, као што се већ и по овим наводима види, веран, досдовно веран. Такав је и свуда даље. Свака алинеја српског текста одговара алинеји рускога. Реченице такође, и оне су, што могу више бити, блиске своме извору. Има и русизама пуно, у речима и конструкцији; једна је таква особина и то да српске реченице немају копуле, нигде кроз цео састав. Нир: Фатима иала на землш, и возводила на
1 Т. ОстојиК. 0 аутору и узору Сдавено-сербског Магазина од 1768 год. 211)огшк и д1ауи V. Ја^ба, 1908, стр. 681—690.