Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

283

небо свое очи, из г к коихг етруи слезг текли" ( Магаз. 53), у место: „Фатима је пала итд." Писмо Ахмета иије преведено це .10 у Магазину. То је већ било јасно и но белешци на крају тога састава у Магазину, која гласи: ,иродолжеше овога писБма сл^ћдовати будетг. у будушои другои части" (.Магаз. 69); та друга „част" није никад ни изигала. Преведено је нешто више од половине. То што је преведено садржи причу о младом и богатом Селиму, којијебио „добродетељан" али „без предосторожности и остроумија". Волео је добру и лепу Фатиму, па га нека лукава девојка Цулма и себични настојник његова имања Осман упропастили, и довели до тога да се као слеп сиромашак скитао по улицама. Прича се свршава срећно, ипак. Уз ту причу преведени су савети и моралне мисли које су пред њом и иза ње. Непреведена је остала друга прича, која такође улази у састав Писма Ахметова и као потврда моралним мислима које су у овоме исказане. То је ПовЂстг, о несираведливо розданншхи чиново отг халифи Гарунг-Алрашида, и у којој се прича како је прослављени калиФа Харун Алрашид, уједној од својих шетња у којима. је хтео да позна свет, наишао на једног имама и једног кадију који су врло рђаво вршили своје дужности, као и на једног капетана и једног роба који су по својој доброти били за другу и бољу службу, те прве казни а друге награди бољом службом. Нартовљев превод учињен је „изт> книги назнваемон Бег Ггеип<1% како сам преводилац казује на крају свога превода (нав. дело стр. 83). Та „књига" 1)ег Ргеипс1 биће даје немачки часопис ХУШ века, који је у библиографији Кајзера забележен овако: „ Иег ЈРгеипА, еше Л^осћевзсћпИ V. Ј. Г. Ргаћеггп т. Сгопе§к .. . 1754—1757..." \ Сам часопис ннје ми се дало видети. Преводилац се потпнсао само инициалима: „А. Н." То је А. Нартов млађи, један од најважнијих сарадника руског часоииса ЕжемЂслчншл Сочиненгл и најревноснијих помагача академика Г. Ф. Милера, оснивача и уредника тога часописа 2 . II Још је један састав ОрФелинова Магазина преведен из истог руског часописа. То је Отеческое наставленге кг сину желатцему оиредЂлитисл вг военнуњ службу (Магаз. 29—44). Руски оригинал гласи тако исто Отеческое наставленге кг сину желатгцему оиредЂлитгсл вг военнуп службу, и налази се у ЕжемЂслчншн Сочиненгл, 1756, св. за јул, стр. 274 и даље.

1 Каузег, Висћег БехЈсоп, II (1750—1832), Б—6, схр. 261.

- А. Н. Неустроевг, Указателв вт. русскимг повременннмг издатлмЂ и сборникамЂ за 1703—1802, Спб, 1898, стр. 46—50.