Просветни гласник

284 просвехии ГЛАСНИК

Превод је исто тако досдован и с истим особинаха као и онај пређашњега састава. Почетак сриског текста гдаси: „«1ж)безнни мои снне! Тебн наиболћше изв^стно чхо л отђ самогг твоегЂ младенчества не остав10 ннчега что могло снособствовати тебн кт» честному и приролн твоеи нристонному воспитанш. И л благодаримг всемогуш;егЂ Бога что он тебн даровао такову склонноств н охоту кђ учен1к). кои совершенно согласовали моему понеченш и моимђ нам ^ретамЂ ( Магаз. 29). Руски текст гдаси: „Лшбезнни мои сннђ ! Теб4 болвше вс^хђ изв^ћстно что а отђ самаго младенченства твоего не оставилЂ ничего что могло сиособствоватв теб^ кђ честному и природ^ твоеи нристоиному восиитанш. И д благодарм всемогушаго Бога что даровалЂ онђ теб^ћ такун) склонностб и охоту кђ ученш, которнл совершенно соотв^тствовали моему нопеченш и моимђ нам г ћретдм'Ј>" ( Ежем. Сочин. 1756, голв, 274). Састав је преведеи део како се налази у руском оригииаду. Ко је писао руски оригинад, и да л.и и тај оригинад није превод с ког другог је.зика, није забележено у руском часопису. И1 Најважније је да је и Предисловге ОрФелинова Магазина делимично преведено из истог руског часописа ЕжемЂслчнин Сочиненгн. Г. Остојић се већ занимао извором тога Предисловија, тражећи га у истом часопису. Он је, наиме, нашао да у чланку ИзвЂстге о новомо иергодическомо сочиненш, који је изашао у том часопису (1762, св. за јануар), „неке мисли живо подсећају на некоје мисли у Предисловију Магазина" ; „ОрФелин, вели Г. Остојић даље, није преводио од речи до речи, него је поједине мисли, као градиво, слободно употребио". 1 Г. Остојић, међутим, није тачно нашао. Извор Предисловију је не у поменутом Известију него у другом једном саставу. Тај је састав ПредувЂдомленге, којим уредник отвара и пред свет изводи овај руски часопис, и који је штампан у првој свесци његова излажења (Ежем. Сочиненгл, 1755, генварв, стр. 1—12: Предувћдомлете). ЕжемЂслчнил Сочиненгл јесу „први ученокњижевни часопис у Русији". 2 Еад је марта 1754 академик Герхард Фридрих Милер (Руси су га звали Федор Ивановић Мидер) ступио у дужност секретара конФеренције Академије Наука у Петрограду, он је предложио Академији да, поред учених и специалних научних расправа, издаје и један ча-

1 Т. Остојип, 0 аутору и узору Слав. серб. Магазина, 2ћоппк и б1ауи V. Ја^1ба, 686: в. и даље. 2 А. Н. Неустроевг, наведено дело и место.