Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

285

сопис, тј. периодичну збирку разних забавних и поучних састава која би била намењена широкој публици. Академија је усвојила предлог, решила да се издаје такав часопис у 2000 примерака, и да Милер буде његов уредник. Тако су постала ЕжемЂслчншл Сочиненгл; уредник је био Милер цело време, и кад се он преселио из Петрограда у Москву 1765, часопис је престао. 1 Издајући у јануару 1755 прву свеску свога часописа, Милер је написао предговор у тој свесци, ПредувЂдомлете. У том предговору он истиче корист часописа уопште; објављује да се сад и у Русији креће такав лист, благодарећи старању председника Академије и саме Академије; набраја гране наука и друштвеног живота које ће бити заступљене у његову часопису; обећава да ће сваки састав бити јасан и разумљив за свакога, и да неће бити полемике ни вређања; нарочито говори о сасгавима забавног садржаја и о стиховима, и истиче њихов значај; ставља у изглед да ће давати изводе из богатих историских руских летописа и публиковати друге важне документе, затим и обавештења о новим књигама и политичким догађајима; казује да ће и преводе доносити и пазити да буду добри, и, напослетку, јавља сарадницима да ће редакција прегледати сваки састав, да види да ли се не коси с моралним и законским проиисима, остављајући одговорност сарадницима за све друго. Предговор је кратак, али садржи цео програм листа и његово оправдање и потребу, и развија идеје које су с тим у вези. КадјеОрФелин кренуо свој Магазин, и њему је требало нанисати предговор у којем ће се објаснити програм и идеје листа. Како је он гледао да му лист по карактеру, распореду, техничкој изради и свему, личи на лист Милеров, то је природно да и за свој предговор узме Милеров предговор као узор. ОрФелинов пррдговор имао је у ствари да буде практичног карактера, иросго обавештење публици о покретању часописа и начину излажења, обичан позив на претплату скоро. Али. како га је ОрФелин израдио, тај је предговор нешто више. У њему су не само обавештења практичног знача.ја, него и важне идеје; он се по тим идејама развио до самосталног есеја, у роду оних које ће доцније Доситије неговати, и који би могао носити наслов 0 часоиисима. Како се у том есеју уопште износе идеје о просвети и њеним потребама, и то први пут зреле и разумне, то је новија критика карактерисала ОрФелинов предговор као „један маннФест историјскога значаја, у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и просветитељске доктрине XVIII века." 2 Предговор је одиста важан, и то

1 А. Н. Неустроевг, наведецо дело и место; П. Пекарскш, Истор1л Императорскои АкадемИ НаукЂ вђ Петербург&, св. II, 638 и другде (в. индекс на крају књигеј, - Ј. СкерлиА, Српска књижевност у XVIII веку, Београд 1909, стр. '272.