Просветни гласник

настава и култура

287

инхг книгђ. ,1 и )6 опб 1 тство его при томх всегда умножаетсл когда настуиитђ врема вђ которое ново! листђ или нован частв такого сонинетл изб нечати вшити им^етЂ. Р^дко кто не захочетг онаго читатв, и длл краткости свое! не можетт. оно ннкому наскуиитв, и едва ли кто покпнетЂ его изх рукг не прочитавг отг начала до конца. Чего болвше желаи. должно когда вспкои разт, хотл малое ито наидетсл ч 4 мђ каждии читателв, по своему лгобопнтству и охот г ]ј кђ наукамх, удоволвствовант. будетт, ?" Посл.е тих речи, ОрФелин додаје: ,Таковое преполезное дћло отправлл се садЂ у свакомЂ знатномЂ обш.еству", и онда говори о Акадеиијама и патриотима који воле ближњега као своју властиту »пол .Бзу а и који „ сђ великом'1, охотомђ трудет се" у књижевном раду, и тај рад ,сообшава10Т г г. сошннмђ собрашлмг чтобн уиосити у нвиова издаша" (стр. 7—8). Тако донекде и Милер, који на истом месту каже: „Такое полезное дћло нинћ ...учреждено паки", и говори о књижевницима што својим „трудами" дају народу „полвзу", што се В вс4ми силами" сгарају за то, и о том како ти „трудн" могу наћи „мћсто вђ сихђ сочинетлхЂ". Слагаљс нашег и руског писда овдеје само у неколиким изразима, не у стварној садржини. Јер Милеру је дако, његов часопис је унапред осигуран, Академија ће га издавати и академици на њему радити, и зато он, у ствари, на том месту говори о Академији, захваљује њеном председнику, који је омогућио ллст, и говори о сво.јим сарадницима. А ОрФедин нема. никога, и просветне прилике око њега су бедне, и он, на овом месту, у две стране и више, оцртава то стање и шта мисли радити (стр. 7—9). Ту се, по природи ствари, наш писац удаљује од рускога. Одмах затим, ОрФелин му се приближује. Рекавши да и он креће часопис, њему је потребно рећи и шта ће све у овоме бити. Он то казује често Милеровим речима. »Мн на таи конецЂ — каже он заклочили ... издавати на печатв сочиненш ... о разнв1ХЂ матершхЂ какове токмо обцеству нашему... полезнн бнти могутЂ" (стр. 10). То је према Милеровом: „При такомЂ учрежденш .. . надлежитЂ, смотрд по различш читателеи, всегда перем-кнлтв матерш, да бн всдкои ... могђ ... полБзоватсл", и по оном даље да ће ту бити »сочиненш какш толбко обш;еству полезнн 6нтб могутЂ". Сад ОрФелин говори које ће науке бити заступљене у часопису, али их, ради своје неуке публике, детаљише, што није иотребно Милеру, који помиње само уопште „расужденш о собственно такЂ назнваемБ1ХЂ наукахЂ". Даље, ОрФелин каже да ће у часопису наћи место и „такова д^ћла коа у домостроителБству, у купечеству, у маниФактурахЂ, у архитектурн, у музикн, у живописномђ и р г ]ззномЂ художеству и у протчихЂ, наставленш и полБзу подавати могутЂ" (стр. 10). То је сасвим из Милера: «... такш (сочиненш) которнд вђ акономш, вђ купечествћ, вђ рудокопннхђ дћлахЂ, вђ манифактурахв, вђ механическихЂ рукодћлшхЂ, просветни гласпик, I књ., 3 св.. 1912. 20