Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

291

детета, јер је природни закон да другу деду рађа и живу децу негује. Сви они који не могу оно што нормалан човек може, ти су абнормалнн, и убијају се с тога што су такви, и што морају да се убију. Највећи проценат људи који покушају самоубијство, па промаше шш их спасу, убијају се и по други и по трећи пут, док се збиља не убију... Овака аргументација помало је незгодна за чисте педагоге, али је, вероватно, веома много истине у љој, пошто се из дана у дан, све више и све слободније, иише у том правцу и на таквој подлози у тако рећи свим модернијим иедагошким часописима. Доказује се да код сваког ученика-самоубијце има наклоности и особина које су апсодутно ван домашаја и утицаја и куће, а тим више ван утицаја шкоде; разбијају се идузије да су душевне неуравнотежености самоубијца висока, Фина и отмена осећања, и доста јако се наглашује медицинска иретпоставка да је сваки самоубијца душевно. дакле мождано болестан, и да много јаче од спољашњег сукоба одлучује оно што самоубијцу изнутра креће на самоубијство. Према свему досад изложеноме абнормалним се мора сматрати сваки онај ученик ко.ји родитељски или наставнички прекор или казну не може да преживи, а исто тако и онај ђак који секунду не може да преживи, па ма она чак и неправедна била. Нормалан човек се брани од неправде, отима се и доказује, свети се за неправду, и уништава ире онога који чини неправду него себе сама, ако у опште има одважности да се лати оружја. А деца се, по казивању и родитеља и наставника, у сличним ситуацијама понашају апсолутно као и одрасли, чак су у истеривању правде још тврдоглавија, немилостиви.ја и осветљивија од одраслих. Откад се на проблем ђачких самоубијстава тако гледа, литература о том питању све је богатија и занимљивија. Нарочито Немци, који сваки проблем тако рећи зазидају у расправе и студије, веома су много урадили на том пољу, па су чак и у лену књижевност увукли теиденциозно разлагање тога питања. Емил Штраус, Хајнрих Ман, проФесор Филек (Ет Кагг с1еб Неггепз) Чех Махар (1)је Оа1еегеп с1е8 (гуптабштз), на Ведекинд са оним чудним сво.јим драмама (ЕгићНпдаетасћеп) о сексуалном сазревању, кризама и самоубијствима код девојчица и дечака, — сви они иду на руку медицинском гледишту да нормално дете, као и одрастао, може додуше тренутно да прође кроз кризу хистеричног болесника, али да баш ту и лежи она обртна тачка са које се здраво дете враћа у нормалност, а болесно тоне у јачу болест или иде у смрт. — Јер, као што тело има органа и реФлексних покрета за одбрану, тако и у души човечјој има прирођених способности које неутрализирају бруталности живота, има навике, т. ј. има способноети да поновљена узбуђења све мање и мање потресају и узнемирују. А чим се ова подобност човечја не јавља у том облику, то