Просветни гласник

292

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је већ деФект кормалности; и е тога, ма колико тешки и Фатални били спољапши догађаји, ипак се абнормалност самоубијце мора сматрати одлучујућим Фактором у изведеном самоубијству. Међутим, да ствар не би изгледала аисолутно безнадежна и изгубљена, стручна дијагноза вели да се абнормалност младића, који су више деца него људи, има сматрати само као јача или слабија предиспозиција за душевну болест, и да према томе и школа и кућа има у таквој деци пацијенте који нису апсолутно пропали, и за које се веома много може учинити, и ако они никада нису сасвим ван опасности. Ја бих желела да укажем на једну, рекла бих, нарочито важну околност код модерних ученика модерно реФормисане средње школе. То је амбиција. — Ово наше време за које се обично вели да је декадентско, пуно је брзог и наглог рада, силних енергија и великих уопштених амбиција. И како је свакој амбицији комплеменат незадовољство, то је наше време великих амбиција уједно и време великих незадовољстава. То се опажа и у школи, и за то зло су кућа и друштво без сумње одговорнији од школе. Јер, док се скромност и ненретенциозност у школи похваљују, у кући и у друштву се оне сматрају знацима слабоумности и глупости. Док школа наглашава дужности без личне амбиције, кућа у свакој ђачкој дужности тражи хране за најтешњу личну амбицију детињу. Кућајевише него школа крива што модерна амбиција из дана у дан има све више негативно себичних, а све мање неутрално себичних осећаја. И с тога и сами ученици слабо цене амбиције за оним одликама које чине чисто унутрашње задовољство (тачност, дужност, одговорност), и претпостављају амбиције за оним што се и чује и види. Одиста, данас се више но икад потврђује Емерсонова реч да је велика репутација велика ларма. И у школу. је задрла ова болест; и тамо су амбиције ситних радника, скромних и гвоздених РШсћ1лпепзсћ-ова у тамној сенци великих незајажљивих амбиција. Пуно је огорчених гимназиста, пуно је међу њима оних несрећника који посрну на обртној тачки, где се песимизам нормалног човека нреобраћа у интезиван рад и сиасава од општег одрицања и самоубијства. Кад са куће пређемо на опште културне услове и утицаје, могли бисмо резоновање започети као и мало час. Ово наше време, за које се обично вели да је декадентско, и одвише велике захтеве ставља и на одрасле и на децу. Амбициозни проФесори амбициозно и широко разрађују реФормисане и редуциране програме, а лака забава је и међу ученицима прогоњена. Ученици се не воде на дечје представе него у класичну драму; у свима уметностима се бирају чудни и тепгки мотиви; техника и израз су свугде утанчани и нервни; немогућно је дакле без напрезања и забављати се. Па даље. Често се спомиње како су поједина књижевна дела изазивала читаве епидемије самоубијстава,