Просветни гласник

294

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ - ШКОЛА РАДА. Др. Г. Кершенштајнер.

Протекло је једно столеће, од како је Песталоци својом пеуморном испитивачком тежњом даровао основној школи основе наставних метода, које ће у њој за сва времена владати. Он се паштио да пронађе ,законе, којима се мора потчинити човечје духовно разваће сходно самој природи својој" ; он знађаше ,да ови закони морају бити исти као и у Физичко-чулне природе", и беше уверен „да ће у н>има поуздано наћи конац, из кога ће се моћи испрести општа психолошка наставна метода". Он пронађе „апсолутни темељ свега сазнања у носматраљу, очигледности" 1 . То беше његово дело. И дођоше људи те зидаху даље на овом темељу. Они зидаху ка мењем прошлих векова по методи Песталоцијевој. Школа за учење средњега века постаде школом за учење новога века. Ну међутим је душа детиња постајала све то већма предметом преданог испитивања. Временом се све више и јасније увиђаше, да методе пасивног посматрања не одговарају ни издалека дечјем душевном животу. Временом смо живље него икада сазнали. да се у детету скривају творачке, градилачке снаге, које задивљавају својом величином. Прво Песталоцијево начело саморадње постаде геслом. Пронађе се поносито име „васпитна школа", и они који поумише да је преуреде по Цилеровој теорији о васпитној настави назваше се сами представницима „научне иедагогике". Па ипак, кад ступите у учионице, где раде педагози саморадње, педагози васпитне наставе, ви ћете наћи у суштини исти поступак као у педагога пасивног посматрања. Ви ћете свугде наћи стару школу за учење, или како би се боље могла назвати, стару Књишку школу. Ну ви ћете можда приговорити: „То и јесте задаћа школина: да децу упозна са извесном наставном грађом, да помогне детету да умножи своје знање, да га уреди, допуни и самостално употреби : она мора бити школа за учење, иначе није никаква школа". Заиста она мора бити школа за учење, алп таква која ће се прилагодити целокупном душевном животу дечјем; школа за учење, која ће бити подешена не само његову рецептивитету, него и његовој продуктивности, не само његовој пасивној, него и активној природи; школа за учење која задовољава не само његове интелектуалне, него и његове социјалне нагоне. Она мора. бити школа за учење, у којој се не учи само речима и књигама, већ поглавито још практичним искуством. Ну ако испитамо са овога гледишта наше данашње школе, онда ћемо видети, да у њима пре закржљаве продуктивне снаге наше деце

1 Из писања Геснеру.