Просветни гласник

436

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИЦК

нављањем постати најбољи ослонци његове воље. То значи учинити му в])ло важну услугу и снабдети га најбољим устављачем (апИ^егарап!). Због злоунотреба власти и привржености укорењеним обичајима противним сваком здравом разуму многи наши савременици не цризнају корисност и потребу навика. Навика залуђује и стешњава интелигепцију само онда кад је и сама неинтелигентна. Због ненеговања добрих навика ми данас имамо мање људи ко.ји-темељпо знају оно што знају, п ако се знање уопште учиокило, имамо мање оних који имају ону солидност коју дају добре традиције, мање вештих занатлија, мање радника који добро знају свој занат. Ми грешимо што заборављамо да ситнице добро употребљене дају велике крупнице. Петнаеста глава говори о иницијативи. Дух иницијативе је на .првом месту предузимљивост која воли оно што је ново, непознато. која му се даје са страшћу. Он је још моћ да се у себи самом нађу извори и средства, да се примп одговорност за свој рад, да се удари на противнике, да. се задовољи самим собом; да се изложи опасностима и унесе у св.ој рад. не само ватру првих часова него и истрајност и велико стрпљење. Дух иницнјативе стиче нове тековипе. Традидија је чувар стечених добара, иницијатива је освајач добара још непознатих и удаљених. Не може се бити ни без једне. Дух нницијативе је огромно богатство; он се може развити или утући васпитањем, схватањем живота и среће. Деца се могу неговати по две врло различне мотоде. Нрва се састоји у томе да се осигура максимум сигурности. да се произведе један једпоставан тип човека. То је Фабрикација; споредно је каква се кожа даје обућару: од ње се направи ципела. Све је ту укалупљено, и не бити по калуиу јесте порок. Одлика таквога васпитања је немоћ да се разуме, цени и ноштује свака идеја која није из дотичне средине. Последица тога јо нетрпљпвост, час бојажљива час сурова, али увек глупа. Сасвим је супротна друга метода. Главна њена брига јесу ипдивидуалне особине васпитаника. И ту се води рачуна о традицијама, алп традиција не сме убијати достојанство. Само треба разликовати иницијативу од авантура. Као бисер у гомили стакларије, треба разликовати прави дух инициЈативе од лажнога. Познато је како се тешко добијају карактери снособни да иду напред и зашто је ова врста, људи тако ретка. Јавни и приватни обичаји, социјалне мане, па понекад и врлине сметају њиховом развијању. Страх од неиознатих путова илаши нас и за нас и за оне који су нам драги. Али тешко земљи V којој пестане или не буде довољио људи од инпцијативе, она мора врло брзо пропасти. Умети иатити носи наслов глава XVI. — Патња није случај и животу ко.ји се може отклонитп нли избећи. Једна од битних особина живота јесте осетљивост. Никаква се осетљивост не може ограничити једино на пријатне утиске. Осетљивост је особина да се примају разноврсни утисци, весели н жалосни, пријатни и мучни. Бол је, према томе, нераздвојан од живота. Кад не би било бола човек би, из незнања, из ћуди, радозналости или неограничене жеље за уживањем сам себе унпштио од детињства. Нас не органичавају забране ни родитеља ни дадиља толико као бол. Никаква нам воља васпитачева ие може наредити да се зауставимо у нечему као бол. И ту улогу коју бол врши код детета, врши доцније и код човека. Треба дакле рачунати са њиме. Нико га не може избећи. Он је велики проблем