Просветни гласник

игиклзи и оцене 487 \ • .. _ ' ' • " ~ ' / .. за сие ]1 за овакога, ои јс то увек био, он ће то и остати. Шта ми можемо најбоље учннити да га решимоУ Да научимо триети. Али да се разумемо. Не тиче се овде резигниранога Фатализма, који би бол нодносио са немом дасивношћу. Бол се јавља као нодстрекач, оп нам улази у тело и у душу као неки агент који подстрекава. Његова унутрашн.а логика одређује га као један активан нриндиц. Патља уноси у нас клиду живота нро него лености. Она нас дражи випго но што нас усиављује. Бол није свршетпк, он треба да буде почетак и он то и иостаје кад се схваги п ностуна <• њим као што треба. Од нас зависи да извучемо из њега користи. Али да се користимо њиие треба га прво сматрати за оно што јесте. То нпје насивна и деФинитпвна резигнацпја, то је консгатоваље једнога Факта. Норицати Факт, бунити се против његовог постојања но вреди. Треба рећи: десило се, п сад шта остаје да се уради? А увек има нешто да се урадн, добро или рђаво. Најгоре је рећи: што јо ту је, нема се куд. Делимичне несреће могу се смањити пли ублажити, а деФинитивна, као осакаћеност, па и смрт. мењају потпуно свој карактер нрема томе како се о њима мпсли. Умети патити води дакле одмах. после ирвих удара некога зла, организацијп борбе. До душе није довољно само борнти се, може се боритп и доб])о и рђаво, алп је једино што остаје: боритп се. Вежбатп се за борбу против патње јесте најважније за човека. Чинећи то, он долази до бољег познавања бола, и убрзо бере нлодове којп га награђују за труд и учињеа напор. Напги претци су знали за бол; исред свих промена у обичајима, идејаиа, начину жпвота, иоред свега напретка, он ће остати вечити друг човску. Међу нама су се јавиле чак н нове иатње, последица нашега прогреса. Нашп потомцп ће несумњиво иознавати патње за које ми не зпамо, али то нпшта неће пзменпти нашу тврдњу, т.ј. да троба умети трнети. Умети трнети је највеће помоћно средство за човека изложена сваког дана да наиђе на бол на своме путу. Умети иатити учи нас да разумемо туђ бол, да братски живимо са чавеком у ономе што човек нма најнрисније и најсветије. Никад не треба заборавити ии то, да је бол иородио ону лену децу коју зовемо Сажаљење п Нада. У ХУП глави — Умети чекати — нисац говори о стрпљењу, које је но њему једна од пајвећнх сила. Само јаки људи ииају стрнљења да сачекају згодно време п згодан тренутак. Данас је та врлина ско]>о изгубљена, данас се цео свет жури, цео свет неће да чека, хоће све одмах, оног часа. А то не ваља. Природа, мајка свега, стрпљива је. Живот је велико узор-дедо стрпљења. За велика дела треба много стрпљења. Време штеди само оно што је оно створило. Треба времена дрвећу да порасте. семену да да нлод, истраживачу за открића, децп да ностану људи. Пе умети чекати значи не знати прве тајне у науци о животу, значи бсудити сама себе на смрт од страшнога «е{о, пред којим су сва нестрпљења јоднака у своме нпгитавилу. Каиитал мора бптп велики кривац ако се гледа на безбројне злочпне који му се ириписују. Али је онасно сваљивати на њега кривицу за све грехове народне. Обичај да се онтужује извесна врста људи, идеја или метода, да им се нриписују сва зла јесте толика заблуда да је увек производила само монструозности. Ти.м се системом само иовећава штета. Нека се сваки труди да савлаћу.је узроке зла ирвенствено у себи и околини у којој он има ути-