Просветни гласник
ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ
441
неусиех. Писац овога краткога чланчића Признаје да је тврђење тачно, али ппак зато замера учптељима што се овим служе да правдају свој неуспех. Он налази да би се нравилним и смишљеним радом могао увек постићи успех, какав би се само пожелети могао. Белешке: Школа прилагођена месним ириликама — У једном чланку Каои1 АШег жалн се да су у извесним приликама нарочито у Бретањп школе врло удаљене једна од друге и на тај начин врло тешко иристуиачне иопулацпји, која је растурена ио огромном простору. Он мисли да би отварање школа по засеоцима знатно помогло ствари, и учинило да_ школа буде лного носећенија. Завршујућп свој чланак жали што се школски организам тако несавршено прнлагођава локалним нотребама. Закон истина постоји ][ за ове с-лучајеве, али каква вајда од тога кад се његови ирописи не извршују, и тога ради зар не би боље било поклонити више нажње његову извођењу — Уочљив а анкета: Од двадесет шест рекрута из бретањских и нормандских денартмана 7 су изјавили да никад нису ишли у школу, а 19 да су ишли с времеиа на време, наравно, за мало, једну или две године, разуме се с нрекидом. Ако се хоће да нема непислених нека се сва деца натерају да неизоставно долазе у школу. Ненисмени ће постојати све дотле. док пгколски закон не буде сматран као народнп закон, као закон стављен нод узајамну номоћ народну. Оно што је опаснпје од алФабетске кризе у демократији јесте крпза грађанског духа. Бр. 24. Власт — Сћ. аћ <1ег На1с1е11 — У кратком чланку писац карикира нретпостављену власг, ко.ја хоћо да се пошто пото одржи њезина реч и наредба, на ма све пошло суноврат. Држи се седница денартманског просветног савета и инспектор који председава веома воли да нрави карикатуре. Нацртао је .једну високу, суву женску, која размахује рукама и под ту слику ставио је реч власт. Слика иде из руке у руку, а баш се у том моменту говори како је унравптељка једне школе натерала вртара да ночуна сав засађени купус само зато што га је посадио без њена припита. Баштован сс онире захтеву с пуно оправданих разлога, али му не помаже ништа ; да не би изгубио место купус је почупао, и таман кад је носао свршио унравитељка му поново наређује да га засади. Учитељица на селу — М. Б. Сгепт — Још се у учитељској школи учи о корисности, величини и нлеменитости улоге учитељице у народу, нарочито па селу. Али. одмах, нрвпх дана какво разочарење. Нротнв учитељице већ ностоји неко неповерење, готово ненријатељство. Жене су нарочнто непрнступачне, оне сматрају да су довољно унућене у живот и да им не треба ничији савет, а најмање савет једне учпгељнце, и тога ради су веома непредусретљиве вребајући прву згодну прилику да уоче ма какав недостатак, па да онда ударе на сва звона. А ако се њима придруже и људи, онда ће већ тешко бити. а они ће то учннити у својој засленљеној полигичкој борби. Пред таквим стицајем околности да ли учитељица сме рећи: сву ћу бригу поклонити свом разреду, остајаћу с децом од 8 —11 и од 2 — 4, на тај начин бићу угледан службеник и савест ће ми битп потпуно мирна. Напротив, хтела не хтела, мора водити рачуна о мишљењу своје околине. Треба јој се одважно одлучпти и задобити мишљење; треба јој се у том циљу наоружати стрпљењем, увиђавношћу и храброшћу. У разреду треба пошто пото освојпти срца новерене деце, ван школе срца мајака. ,,Будпте одане мајчице да бисте боље познале и заволеле вашу дечицу";.