Просветни гласник

440

ИР0СВЕ1НИ ГЛАСНПК

ствари треба ученике учитп зарад ње саме. а не зарад које друге, треба. свакој дисдиплини .сачунати њезии карактер, треба око малог броја ствари или идеја, разуме се одабраних, означити линију иоштовања коју ни у ком слуачју не треба ирећи. ПосеАивањс школе — Егпез(; Са1;ћа1а — Говори о новим одредбама којима се циља да се уреди жто иравилиије иосећивање основне школе, иошто и у Француској, као и у другим државама, има врло много родитеља, који не воде рачуна о томе да ли им деца иду у школу или не. Подсећа даље на одредбе законске које већ ностоје и ио којима се строго може казнити сваки онај, који неуредно шаље дете у школу. Чак иостоје одредбе о казнама над децом коју би ухватили на улици, кад је требало да су у школи. Нека се наши ученици се&ају — ћ. 8еуајо1 — Приликом ратпфикације Француско-немачког уговора о Мароку и уступања једног дела Конга Немачкој, посланици лоранских департмана дали су одушке своме жарком патриотизму н осудили су Немачку као отмичара. Поводом њихових говора писац овог кратког чланка ставља на душу деци каква нх дужпост очекује и тражи да не забораве да су Елзас и Лохрингпја Француске земље, које је непријатељ отео и нрисвојпо. Настава фотографијом — Егпез! (тоу — Износи велики значај фотогра.Фије у настави, пошто је у стању да нам нред очи изнесе ствари које су од нас врло дплеко. ФотограФија може ући у школу у овпх пет главних облика: као поштанске карте, као сЈереоскопске слике, као светлосне дројекције, као кинематограФскп фплм , као ФотограФски снимак. Ппсац овде наводи нериодичан лист немачкп Бег 1.ћегш1Ш1 Магск, орган немачких кућа које снабдевају школе свима средствима, у коме је до ситница пзнесена слика свеколике активностп, која је данас развијена у Немачкој како би се школа снабдела најразличнијим представљањима. Да би се иове&ала акција курсева за одрасле и иоиуларних конференција Н. Оегтоику приказује књигу А. Ј. 8ои1е(;-а спзе Ае V Оеи ^геро81-8со1агге /гап$а18. — Некад, кад се отпочело са овим послом, одушевљење је било тако велико, да се номпшљало, уосталом сасвим онравдано, на колосалне успехе. Данас пак ствар стоји сасвим друкчије, .јер изгледа да је настала толика анатичносд п малаксалост да се чини да ће се подигнута зграда одједном срушити. Писац горње књиге узрока овом налази што учитељи п они којп држе конФерепције нису билп према иослу искрени, и што нису пмали иск ;:епе помоћн код иозваних Фактора. Да би се поново кренуло унапред, и да и овај посао не би осгао ненаграђен, на све стране п држава и општине одређују прпличне новчане награде за раднике на овом пољу. Но, и поред овога, да би било успеха, иисац велн, нека учитељ никад не заборавп да успох његовога курса и његових приређених конФеренцпја зависи нарочито и једипо од њега самог. Разуме се да бп имао успеха не сме свој рад укалушгтн, напротив мора га преиначавати и чинпти све интересантнијим и прпвлачнијпм, и још што је важно ваља му увек имати на уму да ова вечерња школа треба, што је могућно мање, да личи на ону његову дневну школу, не заборављајућп притом општу културу и нарочито.још Формацију једнога грађанина који се озбиљно пашти да одговори својим дужностима. Превелики број ученика и<> нижим разредима — Е. ЈиНеп У Француској се туже на превелики број ђака у нижпм разредима, и учитељи, на рачун тога, разуме се мало пх, нокушавају да тпм оправдају свој.