Просветни гласник

ПРПКАЗИ II ОДЕНЕ

439

Пренесимо ове мис.ш на духовно поље где смо сии капиталисти. Капитал који је у нама јесте нрви почетак н основа свпх осталих, ко.ји имају цену само у везп са њим. Еако човек пласира своје дарове ? Доста рђаво. Он их најпре презире и тежи ономе чега нема, нлп сматра за излишно да поклони пажње ситним способностима. Здравље, младост, интелектуалну снагу — све то више расипа но што унотребљава добро. Посматрајте једну групу људи, ма коју. Ви имате пред собом капитал скоро без граница. Довести ту шаку људи, који живе животом осредњим и јаловим, да се боље познаје, да се користи својом енергијом и сво.јим знањима, било би исто што нронаћи рудник. Добра воља без унотребе : јака жеђ неугашена, унутрашња блага запемарена, нропуштене нрилике, чине огромиу масу добара којих је човечанство лишено. Моћн све то прегорети знак је моралног тровања. Нормалан човек осећа бол пред пропалнм напорима, уништеним радом, младошћу ко.ја је скренула с правога пута, унпштеним усевима. Ако вам је тај бол неиознат, треба претпоставити да у вашем суђењу има једна осетна и озбиљна празнина. Кад би човек знао вредност своје човечности, он би о своме достојанству имао тако високо мишљење, да не би могао непоштовати ни себе ни друге. Сав би друштвени живот добио нов н срећан нравац. У XIX глави писац посматра нитање о капиталу са друге тачке гледишта и долази до истих закључака. Двадесета глава говорн о добром расаоложењу, двадесет прва о верности, двадесет друга носи наслов умети умрети, и двадесет трећа и последња аоново иочети. — Све оне заслужују, као и цола књига, не да се нрнкажу, но да се преведу и да буду стално на столу свакога мисленога човека. На завршетку овога приказа морам рећи да је мало књига, нлн бар мало од оних које је приказивач читао, које би биле писане са овом вером у напредак и овом љубављу према својој земљи, нрво, и према целом човеченству затим. Превести ову књигу значи учинити врло велику услугу својој земљи и своме народу. Л. 1_е УоЈите — За март 1912 има ове чданке: Бр. 23. Аекција која оставља утисак — Раи1 Вегпагс! — Одмах у почетку чланка наглашава потребу у настави да се сва знања вежу, да се класирају, да се координирају и да се никад не осети умор, упућујући ученнка на однос који између њих постоји. Ново треба да се надовеже на старо. на оно „што је већ виђено ; ', ,.што је већ посматрано". На тај начин новом лекцијом чине се ноређења, суочавања између оног што је ученицима познато н нове материје коју тек проучавају. Код овакве лекције допуштено је ноћи мало и заобплазним нутем, послужити се разноликошћу, уплести и какве анегдоте. Само, писац овде нарочито удара гласом: треба пазити да се овде не иогреши. да се не ударн странпутицом, да се не почне право брбљање и торокање, ко.је нема циља. И ако је допуштено сићи са праве стазе да се узабере који цветак, ипак треба обратити нарочиту пажњу да се не залута по ливадама и шумама. Настава треба да је трезвена. Једној