Просветни гласник

НРИКАЗИ И ОЦВНЕ

власхи без инаква удела учитељева, коме је једино дужност да саопшти имена оних родитеља, чија деца неуредно или никако не долазе у школу. Бр. 25. Народне традиције ЦјЦЕ. С-о1з1о1 — Охаџбина је историјска Фориација. и оно што нам није могла рећи ни геограФија, ни етпограФија, ни лингвистика, то ће нам можда рећи историја, коЈа нас доводи да посматрамо прогресивно пробуђење националне индивидуалности. А у чем се састоји колективан живот који ствара националну пндивидуалност и којп завршава хим што се развија у колективну свесх и вољу ? Понеки веле да се он састоји у традицијама. Наци.ја, то би била нарочито национална историја, континуитет заједничког пословања, прошлост опште славе, такође опште иатње, и патриотизам би био верност усиомени и дух очувања. Но т писац овога чланка вели, нацпја се не може деФинисатн као свежањ традиција. јер ваља одмах додати традиција народних. Научне или верске традиције су интернацноналн:. И потом култ прошлости не значи све. Живот је народа. као и сваки други живот, полех будућности. Значи окренути леђа животу и природи кад се иатриотизам сведе на традиционализам, и упорно управитп поглед па прошлост који би бпо онако укочен као што је у мртваца кога посматрамо. У великој солидарности већма нас уједињују срца, колевке но гробови. Уопште чувамо успомену на мртве, али нарочито хоћемо да обезбедимо опстанак деци. По етимологији Отаџбина је земља иредака. алињезино је право знамење: земља деце. Ми зарад деце хоћемо своју отаџбину независну, нетакнуту, срећну и славну; у том је дубоки смисао патриотизма. Оно што избије из националне земље нису куполе на Пантеону већ небројене школе у којима се припрема душа нових генерација. Што се пак тиче традицпја прошлости право које оне имају на наше пошховање лежи потпуно у обавезама које нам налажу. Тежак ироблем колективног впсиитпи>п Раи1 Вегпагс! — Кад би сва деца једнога разреда била у сваком иогледу, мање-више на једном нивоу, о колективном васпитању не би могло бити дуга говора, али, међу тпм, у појединим ра.зредима немате ни два ђака слична. Кад ствар овако стоји, пптање је сад, шта да ради наставник, који има пред собом но 40 или 50 ђака, како да задобије оволике неједнаке и разнолике иителигенције и како да одржи увек будну тежњу коју изазивају тако разноликн интереси? Како да се не заборавп ова заједница на корист извесннх индивидуалности које су маркантније или привлачније? Проблем је рехко решен како ваља. Од колекхивног васпитања имамо само обично спољашњу Форму, сенку. У ствари нак ово васпитање обично не успева на овим двема тачкана: или се не разликују нојединци у маси, или се привежемо за 'неколике јединице а заборави се маса. У првом случају настава се расхури на све а не обујмп никога, у другом нак хежи да поново постане индивндуална. Стварно колективно васпитање претпоставља тачно познавање свих учепика и искрену тежњу да се буде од користп сваком: од њих. Питање психолошке утаначености и иихање проФесионалног пошхења, једно с другим су тесно п интинно везани. Непрекидно се треба памтихи да се врши колективно васпитање. Тоје посао воље на према томе и упућености и навнке да се уме да се г памети има персоналност сваког ученнка кад се обраћамо целом разреду. Прича се за Моцарта кад би дириговао оркестром да је тачно чуо сваки звук сваког инструмента и да је с необичном тачношћу нратио евноање сваког музиканта. Добар учитељ. ко.ји влада собом и својим